4 razloga zbog kojih psi ujedaju i šta nikako ne treba da radite: "Čovek je napravio čopor na ulici"

"Mnogo je vlasnika kojima je žao da sterilišu i kastriraju psa, a nije im žao da uzmu ceo okot mladunaca i izbace ih na ulicu"

Nakon vesti o napadu čopora pasa na ženu N. P. (55) iz Subotice, koja je tom prilikom zadobila teške telesne povrede zbog kojih je zadržana na bolničkom lečenju, usledile su informacije o tome da je jedan pas identifikovan kao vlasnički, da je oduzet i smešten u azil.

Preporučujemo

Usledile su i reakcije javnosti. Iz udruženja građana Animal rescue Serbia (ARS) kažu da je čovek uzrokovao problem napuštenih pasa, te da čovek treba da ga reši.

Ocenjuju da je neodgovorno vlasništvo dovelo do toga da se životinje nalaze na ulicama, te da to ne bi bio slučaj da vlasnici brinu o svojim ljubimcima i da su ljubimci čipovani, vakcinisani, sterilisani ili kastrirani.

"Čovek je napravio čopor na ulici"

- Mnogo je vlasnika kojima je žao da sterilišu i kastriraju psa, a nije im žao da uzmu ceo okot mladunaca, da ih izbace i da prave nove čopore pasa na ulici. U nekim zemljama životinja uopšte nema na ulicama jer su ljudi naučeni da brinu o njima, to im je u kulturi.

Da je tako i kod nas, ne bismo morali nikoga da učimo kako da se ponašaju kada sretnu čopor pasa. Mi smo napravili problem i sada treba da ga rešimo.

Ne možemo ga rešiti tako što ćemo pobiti sve životinje na ulici, nije civilizovano, nije ljudski - kaže Aleksandar Gavrić iz ARS-a ističući da se umesto prevencijom društvo bavi posledicama.

U razgovoru za Telegraf.rs Gavrić ocenjuje i da je tog 16. februara kod autobuske stanice u Subotici došlo do "nesporazuma", te da teško povređena žena nije dobro "pročitala" ponašanje pasa.

Prema njihovim saznanjima, N. P. je najpre prošla pored velikog psa koji je nije napao, ali je do problema došlo sa manjim psima u čoporu. Onda je taj veći pas, vođa čopora, počeo da brani manje pse - napadajući ženu.

- Planiramo da stupimo u kontakt sa njom, da čujemo njenu verziju priče, da rekonstruišemo događaj i da vidimo gde je to ona pogrešila - kaže navodeći da informacije nisu proverene sa povređenom ženom, te da eventualna greška ne znači i krivicu:

- Nije ona kriva, ona jednostavno nije obučena za to. Ne možete očekivati od drugih da znaju da prepoznaju sve to. To znaju ljudi koji rade sa životinjama i to je razlog iz kog radimo na prevenciji.

Dalje objašnjava šta je to što treba da se prepozna, ističući da se psi ponašaju kao vukovi u čoporu, te da je to njihovo biološko nasleđe.

Kako funkcioniše čopor?

- Ponašaju se onako kako su nasledili od vukova; čoporativno, imaju vođu. Imaju "satelite" koji pokušavaju da skrenu pažnju plenu da bi vođa mogao da napadne - navodi Gavrić dodajući da je bežanje najgora stvar koju čovek tada može da učini:

- Kada krenete da bežite od čopora, onda ste plen.

Kaže da su na ulici najčešće psi koji su nekad bili ljubimci. Priključuju se čoporu u strahu i u njemu poštuju hijerarhiju.

- Dešava se da vlasnik bije psa, ali on će i dalje da ide za njim, zato što to kod njih tako fukncioniše i tako je odvajkada. Pas traži pažnju i vođu čopora.

Ljudi često nemaju vremena za svoje životinje i onda kada imaju višak energije, te životinje postanu destruktivne, grizu nameštaj... Onda budu izbačene na ulicu. Ljudi ne razmišljaju da su oni uzrok - kaže navodeći da su vlasnik i ljubimac takođe jedan čopor, te da se i tu zna ko je vođa.

Kaže da psi čoveka ne napadaju "iz čista mira", te da to leži i u psećoj logici.

- Pre svega zato što je čovek veći od njega. Psi se prepoznaju među sobom i određuju snagu na osnovu visine očiju. Gledaju koliko je pas krupan. Mali nikad ne napada velikog - kaže.

Navodi i zbog čega se napadi ipak dešavaju.

Četiri razloga zbog kojih pas napada

- Psi laju da upozore čoveka da ulazi na njihovu teritoriju. Čoper ume da napada u želji da odbrani mladunce. To se veoma retko dešava. Dešava se da pokušavaju da odbrane teritoriju gde imaju hranu. Ako postoji neki kontejner gde se često baca hrana, onda pokušavaju da brane to što je za njih izvor života - navodi razloge ističući podatke koji idu u prilog poslovici da pas koji laje, ne ujeda:

- Pas laje da upozori. Kad hoće da napadne, on se ućuti, iskezi zube, nakostreši dlaku, povije uši, nekad povije rep, nekad i maše repom. Ako maše repom, dakle, ne znači da neće napasti. Ali pas koji laje kada prolazite pored dvorišta, često prestane da laje kada uđete u dvorište.

Dešava se i da psi potrče za kesom sa hranom, što je posebno veliki problem za decu.

- Psi krenu za njima, ljudi se uspaniče i mlate tom kesom, psi to dožavljavaju kao napad. To je zabuna između čoveka i čopora pasa. Najveći problem jeste što su deca ugoržena kategorija jer su mali. Njih psi prepoznaju kao manji plen koji lakše mogu da savladaju - kaže navodeći mogući scenario:

- Roditelji spakovali detetu hranu, okačili mu je o ranac na leđima. Ono đače prvače, drugi, treći razred... Psi jednostavno krenu za tom hranom, a deca krenu da beže, onda to izaziva još veću paniku i tako to eskalira. Savetujmo roditeljima i deci da ne pakuju hranu u kese, nego u kutije koje ne puštaju mirise, jer psi imaju daleko oštrije čulo mirisa nego mi.

Pored toga što upozorava na bežanje, objašnjava na koji način treba postupiti kada se čovek nađe pred čoporom pasa.

Kako reagovati u krizi?

- Ako čopor pasa stane ispred čoveka, očekujući reakciju, čovek ne sme da se uspaniči, ne sme da beži. Druga stvar je da ne treba ni da ih napada. U prvom slučaju se predstavlja kao plen. A ako krenete da ih napadate, onda ste faktički agresor i oni se brane.  Verovatno će vas napasti. Važno je da ih ignorišete - kaže navodeći kako je to izvodiljivo:

- Niti da pokažete da ih se bojite niti da ste pretnja za njih. Treba da stanete, da sačekate da prođe to njihovo testiranje, da ne gledate psa u oči, da mu se ne smejete, tj. ne kezite zube.

Kaže i da postoji pogrešno uverenje da su veliki psi opasni, te da statistika pokazuje da najviše ujedaju mali. U korenu toga opet je, kaže, strah.

- Pas koji je u naručju vlasnika i koji se tu oseća sigurno, može i da ujede kad neko krene da ga pomazi - kaže navodeći da to nije slučaj sa velikim psima, jer se ne osećaju ugroženo.

Navodi i da "nesporazumi" između čoveka i psa nastaju i iz najbolje namere. Kada se sretnu dva psa na povocu, žele da se onjuše, a vlasnici ih često privlače sebi da bi izbegli sukob.

- Ako me vlasnik privlači da budem bliži njemu, znači da je opasnost i da treba da ga branim - tumači situaciju iz perspektive psa, čuvara i odanog prijatelja:

- Psi kad su u čoporu, oni se sabiju. Što su gušće, to su jači. To je jednostavno signal da pas treba da napadne, a vlasnik se uplaši, pa još više vuče psa i onda dolazi do nesporazuma.

Kaže i da različite vrste pasa različito reaguju, te da se dešava i da ljudi imaju pogrešan pristup. U dvorište ovčarskog psa, kaže, ne treba tek tako ući. On je, navodi, vrlo teritorijalan. Haski je, sa druge strane, bezopasan, ali se ne vezuje za čoveka.

(Telegraf.rs)