Nikad veća odbrana kuće zdravlja: Da li gase studentske poliklinike? 90.000 kartona samo u Beogradu
Samo beogradska Studentska poliklinika ima 90.000 aktivnih kartona koji bi opteretili dodatno neku drugu zdravstvenu ustanovu *Zaposleni u njima kažu da to nije dobro rešenje i nadaju se da do gašenja poliklinika za studente neće doći
U toku je javna rasprava o Nacrtu plana za optimizaciju mreže zdravstvene zaštite - Masterplan, koji traje do 22. februara, a njime je predviđeno i gašenje studentskih poliklinika, odnosno da one budu pripojene domovima zdravlja. To bi značilo da bi samo u Beogradu 90.000 aktivnih kartona bilo "prebačeno" u Dom zdravlja Vračar, koji brine o 50.000 Beograđana. I tako redom u Nišu, Novom Sadu...
Epidemiolog Studentske poliklinike u Beogradu i član sindikata ove institucije dr Mila Paunić iskreno se nada da deo Nacrta koji se tiče studentskih poliklinika neće proći. Oni upravo pišu odgovor na Nacrt u okviru javne rasprave a u kojem napominju da bi Studenstke poliklinike trebalo da ostanu ovakve kakve jesu, da se razvijaju, a razlog više je što će i reforma obrazovanja doneti još više stranih studenata.
- Mi na to reagujemo. Pokušali smo da objasnimo da to nije dobra ideja, da je zdravstvena zaštita studenata dobro organizovana, da će biti studenti uskraćeni za mnoge zdravstvene usluge koje u ovom momentu mogu da ostvare zbog zdravstvenih problema. U diskusiji nam je rečeno da smo mi relikt prošlosti što naravno nije tačno. Oni koji su to rekli ne prate baš naš rad... Mi pratimo jer se time bavimo, i znamo da se svuda u svetu studentske poliklinike razvijaju. Naprotiv i studentski domovi se obogaćuju novim sadržajima, kampusi, imaju psihološku podršku. Studenti su pod velikim pritiskom, ne samo u Srbiji nego svuda, to su velike obaveze - kaže dr Mila Paunić za Telegraf.rs.
Svoj odgovor na Nacrt, upravo pišu.
- Ne želimo da to bude tako jer je studentska zdravstvena zaštita sigurno jedna od najrazvijenijih i najbolje organizovanih - ističe ona.
Na pitanje gde će se konkretno lečiti studenti ako do gašenja Studentske poliklinike dođe, objašnjava da osim što piše da se spaja sa domom zdravlja, ništa više nije objašnjeno, pa čak ni kako bi to dalje izgledalo.
- Ne znamo gde će oni fizički ići. Osim da bi se svi lečili zajedno. Tako bi u Beogradu to bio Dom zdravlja Vračar, u Novom Sadu Dom zdravlja u Novom Sadu... Sve poliklinike su dale svoje predloge, i sve poliklinike naravno, govore da je to jedna od najradikalnijih mera. To je velika populacija. Samo mi imamo 90.000 aktivnih kartona. Sada imamo i strane studente iz dalekih zemalja, a reformom obrazovanja ćemo imati sve više stranih studenata. To će tek biti izazov - navodi naša sagovornica.
Smatra da treba da ostane sve kako jeste, i da bi u suprotnom studenti ispaštali.
- Zamislite Dom zdravlja Vračar koji ima 50.000 stanovnika. Mi samo u Studentskoj poliklinici Beograd imamo 90.000 aktivnih kartona - kaže dr Paunić koja se nada da ovo neće proći.
Kako bi se odbranile studentske poliklinike pokrenuta je peticija, a zakazan je i skup za ponedeljak ispred beogradske u Krunskoj ulici.
Ministarstvo zdravlja započelo je 10. februara završne javne konsultacije o Nacrtu plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan), čiji je cilj da u narednih 15 godina, kroz novu organizaciju zdravstvenog sistema, obezbedi poboljšanje kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i povećanje ekonomske efikasnosti zdravstvenog budžeta.
Osnovni postulat izrade i sprovođenja plana je približavanje pacijentu i obezbeđivanje bolje, više ujednačene i pravovremene zdravstvene zaštite za sve građane Srbije.
Kako je ranije izjavio državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko zdravstveni sistem biće podeljen na šest regiona, uz Kosovo i Metohiju, u okviru kojih će građani moći da dobiju najviši kvalitet usluge, bez potrebe da putuju u veće centre.
Masterplan će osigurati i efikasnije poslovanje zdravstvenih ustanova jer predviđa dva modela spajanja tako da ćemo do 2035. njihov broj optimizovati sa 313 na 117, pripajanjem ustanova tamo gde je potrebno i zadržavanjem svih 110.000 zaposlenih, uz nova ulaganja u savremenu opremu i infrastrukturu.
(Telegraf.rs)