Treba li Srbiji redovan vojni rok: Za 10 godina izgubljeno 500.000 rezervista

Obavezan odlazak u vojsku ukinut je u našoj zemlji pre deceniju, a čini se da smo danas, više nego ikada dosad, bliži vraćanju redovnog vojnog roka

Posle 10 godina od ukidanja redovog vojnog roka, prema najavama nadležnih i istraživanja javnog mnjenja, čini se da nikada nismo bili bliži vraćanju vojne obaveze za mladiće. Govoreći o toj temi, ministar odbrane Nebojša Stefanović rekao je za RTS da je strategija odbrane između 2004. i 2012. godine bila ka integraciji vojske u NATO i da je svedena na petinu svoje prethodne veličine.

Preporučujemo

Ukazujući da, iako su vojno neutralne, i Švajcarska i Austrija primaju regrute na redovno služenje vojnog roka.

- Srbija je na putu vojne neutralnosti što zahteva snažnu vojsku koja mora da bavi i zaštitom civilnog stanovništva i druge operacije za koje nužno nije potrebno oružje - naglašava Stefanović.

Prema njegovim rečima, kad nismo imali snažnu vojsku u istoriji, civili su mnogo više stradali.

General-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović naglašava da je potreban redovan vojni rok da bi se ispunila ratna komponeneta. Smatra da su bezbednosni izazovi Srbije znatno veći nego što npr. imaju Danska i Finska koje imaju redovan vojni rok.

Naglašava da se sada popunjava veoma mali broj formacijskih mesta, jer je, prema njegovim rečima, za 10 godina izgubljeno 500.000 rezervista, što nekim ljudstvom mora da se popuni.

Ignjatijević: Masovna regrutacija neće rešiti masovni odliv kadrova

Sa druge strane, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatijević smatra da vraćanje redovnog vojnog roka nije potrebno budući da se, kako kaže, Srbija ne suočava sa bezbednosnim izazovima koji zahtevaju masovnu regrutaciju.

Kao drugi razlog navodi to što redovni rok ne rešava problem odliva kadrova.

- Regruti ne bi bili u stanju da zamene profesionalce koji su otišli pošto su se oni godinama specijalizovali i obučavali unutar vojske (informatičari, tenkisti, lekari) - navodi Ignjatijevićeva.

Ministar Stefanović, pak, ističe da se uvođenjem redovnog vojnog roka na ukida profesinalni kadar. Navodi i primer Nemačke gde se u Bundestagu upravo raspravlja o vraćanju redovnog vojnog roka.

Stefanović dodaje da profesionalci iz vojske treba da kažu koje su potrebe vojske, kako je vide u budućnosti, koju ulogu treba da ispuni regrutna vojska, koliko nam treba novih i kakva treba da bude modernizacija postojećih kasarni.

Ignjatijevićeva umesto redovnog roka predlaže koncept aktivne rezerve koja ide uporedo sa profesionalnim sastavom vojske. Kako je objasnila, oni koji bi se odlučili za tu mogućnost, potpisivali bi ugovor sa obavezom od 45 dana godišnjeg služenja u vojsci.

Ministar: Nema prepreka za građane KiM da služe vojsku

Stefanović je naveo da ne postoji prepreka za one građane sa KiM koji žele da služe vojni rok.

- Oni imaju pravo da odsluže vojni rok. Možda nije realno da danas razgovaramo o obuci koja bi se dešavala na teritoriji naše pokrajine, ali ne postoji prepreka da oni budu pozvani da odsluće vojni rok na teritoriji centralne Srbije - kazao je Stefanović.

Srbiji se, kaže, dogodilo to da je postala ekonomski mnogo moćnija. Zato se i ide u podizanje plata za vojnike.

- Pored toga, hoćemo da zadržimo ljude u vojsci - kaže Stefanović.

(Telegraf.rs)