Maja je imala kraću nogu, vršnjaci su je zvali Ćopava i mučili: Ostavila je pismo i skočila u Dunav
Za nju odlazak u školu nije bio najlepše doba
"Mama, tata, vi ćete biti dobro. Nemojte biti ljuti na mene. Volim vas. Nisam mogla više, zauvek vaša Maja." Ovim rečima u pismu svojim roditeljima je okončala svoj život devojčica iz okoline Sombora 2016. godine, sve zbog vršnjačkog nasilja.
Preporučujemo
Od danas dostupni novi udžbenici za 7. i 8. razred osnovne škole: "Cilj nam je da budu svi"
Dr Tiodorović: Na leto bismo mogli izaći iz ove situacije, ako uradimo jednu stvar. Mere ostaju
Imala je jednu nogu kraću. Bila je time obeležena za čitav život. Ali, prekratak. Vršnjaci iz razreda su je zvali "Ćopava Maja". Maltretirali su je u školi. Govorili su joj da smrdi, da je ružna, tukli je... Muke je skratila samoubistvom.
- Stalno mi govore da smrdim. Sutra će mi ponovo reći kako sam ružna. Ne želim da prema bilo kome budu zli. Ne mogu da podnesem nepravdu - razmišljala je Maja i sve pisala:
- Nisam jaka da ovako nastavim. I nikoga nije briga kako se osećam. Bože, ne dozvoli da ovoliko patim. Niko ne treba ovako da pati, i niko nije dužan da ga ovako povređuju. Ne želim da mi se smejete.
Priča o Maji pretvorena je u film. Prikazan je danas na tribini o bezbednosti dece na internetu u Sremskoj Mitrovici, u organizaciji Fondacije "Tijana Jurić".
Odlazak u školu za nju nije bio najlepše doba.
- Mogla bi da se okupaš, Majo - dovikivali bi joj.
Na odmoru bi loptu uvaljali u prljavu baru, zatim je gađali, a onda joj se smejali kako je ona prljava. Sve to su njeni drugari iz razreda snimali telefonom.
Napravili su grupu na viberu "Ćopava Maja", kačili snimke ko ju je najviše maltretirao, i takmičili se. Ocenjivali se.
Nije više mogla.
- Mama, tata, vi ćete biti dobro. Nemojte biti ljuti na mene. Volim vas. Nisam mogla više, zauvek vaša Maja - napisala je pismo, okačila ga na mostu, i skočila u Dunav.
Utopila se. Policija je pronašla njen dnevnik u koji je sve pisala, i saznala šta joj se dešavalo.
Kada su otišli u njen razred, kako je ispričao Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić", i pitali zašto su takvi bili prema njoj, rekli su da su se šalili:
- Bio sam posle u tom razredu. Svi su plakali kada sam pustio ovaj film.
(Telegraf.rs)