Radostan plač malenog Radoša: Prva srpska beba rođena u Blagači na Metohiji posle 21 godinu

Dečačić je obradovao ne samo roditelje i baku, već i Srbe u dvadesetak domova koji su odlučili da se vrate u novosagrađene kuće, namenjene srpskim povratncima

Jednomesečni dečak Radoš prva je srpska beba rođena u Blagači, selu u Osojanskoj dolini u Metohiji, i to posle 21 godinu.

Preporučujemo

Usrećio je roditelje Sanju (41) i Duška (43), kao i baku Stanku (63), ali i Srbe u dvadesetak domova koji su odlučili da se vrate u novosagrađene, namenjene srpskim povratncima. One čije su kuće i imovina uništeni 1999. godine kada su zbog rata morali da ih napuste, pišu Novosti.

- Radoš nas je sve podmladio - sa širokim osmehom, ponosno nam govori Sanja.

- U selu sa nama je još desetak povratnika i svi su uglavnom stariji ljudi. Suprug i ja smo do Radoševog rođenja bili najmlađi u Blagači. Sad nam je on svima dao snagu i ulio neku posebnu veru i nadu. Nekako je sad sve drugačije i nama i celom selu. Vreme nam je drugačije, ispunjenije, a i sve radimo sa mnogo više poleta.

Jankovići pričaju da svom sinu u Blagači žele da stvore uslove za život. Kuću koja im je sagrađena kao i ostalim povratnicima, solidno su opremili a razmišljaju da kada vremenske prilike dozvole obrađuju i deo imanja. Stoke zasad nemaju, ali kada beba malo poraste, planiraju da kupe neke domaće životinje.

Nastavljeni životi prekinuti pre 22 godine

- Namera nam je da se ovde ponovo skućimo, da nastavimo da živimo životima koji su nam "prekinuti" pre 22 godine kada smo morali da se iselimo - nastavlja Sanja.

- Nigde nam ne može biti bolje nego u zavičaju i svojoj kući koja nam je sa rođenjem sina postala pravi dom. Sad u ovoj sreći, setim se kako sam sa roditeljima, bratom i sestrom morala da izbegnem. Imala sam nepunih dvadeset godina i tada mi se srušio čitav moj svet. Bili smo raseljeni u Trsteniku, ali nema dana da nisam pomislila na rodni kraj. Noću sam sanjala da se vraćamo i, eto, želja mi se ostavrila. Vratili smo se 11. januara prošle godine, a u decembru nam se rodio Radoš - kaže ona.

Iako su se poznavali još od detinjstva, čak i družili, jer je Sanja živela u susednom kilometar i po udaljenom Đurakovcu, Dušan kaže da ih je posle mnogo godina spojila ista želja.

- Vukao nas je zavičaj. Sretali smo se, obnovili smo druženje i odlučili da se vratimo i venčamo - priča on.

Veruju Jankovići da bi se mnogo mladih vratilo na svoja kosovskometohijska ognjišta, kada bi imali gde da rade.

- Najveći problem je nedostatak posla za mlade i zato se i ne usuđuju da se vrate. Imao sam sreće da se zaposlim kao pomoćni radnik u Domu zdravlja u Osojanu, tako da nam taj moj posao znači egzistenciju. Sa nama živi i moja majka Stanka koja pomaže Sanji u kućnim poslovima i sa svojom, iako skromnom, penzijom doprinosi kućnom budžetu. Srećni smo što smo se vratili. Ovde nam je sve, ovde ostajemo - poručuje on.

(Telegraf.rs)