Sneg srušio sveto drvo staro čitav vek kod Rače: Meštani se boje lošeg znaka, verovali su u tu moć

Hrast „zapis“ posadio je davne 1892. godine Lazar Milanović, a pod njegovom krošnjom okupljaju se vernici u najvećem broju u avgustu kada se obeležava crkvena slava, organizuju se venčanja i presecanje slavskog kolača

Pod ogromnim snegom u selu Sepci kod Rače puklo je stablo hrasta starog čak 129 godina, koji je bio i sveto drvo „zapis“. U selu je zvladao muk, jer meštani smatraju da ovakav događaj na početku godine nije dobar znak.

Preporučujemo

- Za nas ovo drvo i ceo ovaj prostor gde se okupljamo predstavlja jedinstvo i mir. Svaki put kad bi se ovde sastali kao da svi dišemo jednom dušom, pod njegovom krošnjom svi smo bili pred Bogom isti i samo se mogao čuti smeh i radost. Ovde nikada nije bilo tuge, a danas je zavladao muk jer svako od nas oseća da je izgubio nešto sveto i vredno -  rekao je jedan od meštana iz sela Sepci kod Rače.

Odmah pored svetog hrasta nalazi se i crkvica brvnara koja je ovom prilikom ostala neoštećena iako je jedna grana pala tik uz ovu građevinu.

Raspon grana ovog hrasta bio je 36 metara dok je obim stabla prema poslednjem merenju bio četiri metra.

- Konsultovaćemo se sa sveštenikom šta je potrebno da uradimo sa granom koja je pala i delom stabla. To je veliki deo, dosta je teško da se pomeri u celosti, a ne bismo trebali da sečemo. Pokušaćemo na neki način da to odvučemo na drugo mesto a ostatak stabla da obezbedimo da bi sačuvali od daljeg oštećenja. Puka je sreća što crkva nije oštećena - objašnjavaju vernici iz Sepaca.

Hrast „zapis“ posadio je davne 1892. godine Lazar Milanović, a pod njegovom krošnjom okupljaju se vernici u najvećem broju u avgustu kada se obeležava crkvena slava, organizuju se venčanja i presecanje slavskog kolača.

Drvo zapis u srpskoj tradiciji ima veliki značaj, a verovanje u njegovu moć još uvek se zadržalo širom naše zemlje.

- Za vreme vladavine Turaka Srbi nisu smeli da se mole u crkvama i zato su to činili ispred drveća. To je bilo sveto drvo u kojem je bio upisan krst, pa se zvalo još i "zapis". Urezani krst je stajao na zapadnoj strani, tako da onaj ko stoji ispred njega može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi. Nekada su se tu održavala i suđenja, jer se smatralo da čovek ne sme da laže pored svetog drveta - rekla je za RINU, Ivana Ćirjaković etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

Smatra se da ovo drvo štiti selo, ljude i stoku od vremenskh nepogoda i bilo kakve nesreće. Ono se čuva sa posebnom pažnjom i smatra se grehom uništiti ga ili poseći. Vrlo često se može čuti da onog ko to učini čeka božija kazna.

Do Drugog svetskog rata ova tradicija je bila veoma zastupljena, u toku komunizma je prekinuta, a ponovo se u naša sela vratila devedesetih godina.

(Telegraf.rs)