Kopaonik kao srpski Vuhan: Da li ćemo posle ovih slika da gledamo i redove ispred ambulanti?

Zar u godini kada je sve stalo, nije bitno i uštedeti koji dinar, jer svačije radno mesto je u trenucima ovakve krize ugroženo

Srbi su željni putovanja, vole more, ali vole i zimu - Kopaonik, skijanje. Ali, mora li tako da bude i ove godine?

Cela Evropa je u "lokdaunu", ljudi stoje u redovima za testiranje na korona virus, stavljaju svoja imena u spiskove za vakcine, otkazuju se sve manifestacije, nema putovanja, svi su solidarni i čekaki. A naš Kop je prepun.

Veselje, zimska idila - grudvanje, skijanje, vožnja žičarom u krcatim četvorosedima. Nakon dobre zabave na snegu sledi, naravno, okrepljenje u punim kafićima i restoranima. Maske? Ma šta će im to, na planini su...

Staza je prepuna, a na žičarama se tiska i po šestoro ljudi. Grle se, skaču, smeju, bacaju... A znamo da baš takvo ponašanje, pa i na otvorenom prostoru, nosi poseban rizik. Gde je zabava, tu je i put za prenos virusa širom otvoren!

Lepo je otići daleko od grada i prepustiti se čarima prirode. Ali, ovo što nam se dešava nije san, korona virus nije nešto od čega možemo da "pobegnemo" i ignorišemo. Da, kriza je, tužno je, ali "beg" na Kopaonik za ove ljude samo je zavaravanje. Jer, virus je u nama, a ne u gradu.

Hoće li za 10 dana biti ponovo redova ispred kovid ambulanti, hoće li zaraza koja nas mnogo košta, koja košta ne samo novaca, već i života, ponovo da se razbukti. Hoće li naši medicinari imati snage za neki četvrti talas?

Da li o tome razmišljaju ovi ljudi kojima je užitak preči od solidarnosti?

Da li misle na sebe, na svoje najbliže?

Je li baš tako teško odreći se samo jedne godine skijanja, ostati kod kuće, solidarisati se sa drugima koji poštuju mere, strepe za svoje najmilije i ne čine stvari koje mogu da pogoršaju krkhu situaciju sa korona virusom.

Uostalom, zar u godini kada je sve stalo, nije bitno i uštedeti koji dinar, jer svačije radno mesto je u trenucima ovakve krize ugroženo.

Vuhan se dogodio pre godinu dana. Gledali smo slike praznog grada, tako daleke od nas. Niko nije slutio da Vuhan može da postane i Beograd, Novi Sad, Niš... Niko nije mogao da zamisli prazne gradove, dozvole za odlazak u prodavnice. A onda je virus stigao i kod nas i pokazao svu svoju surovost.

Kinezi su naučili lekciju. A mi? Da li posle godinu dana treba da imamo novi Vuhan, i to na Kopaoniku?

(Telegraf.rs)