Ispovest doktora Udovičića, koji je do poslednjeg dana bio uz dvojicu omiljenih srpskih patrijarha

"Ni u jednom gestu patrijarha Irineja, ni u jednom njegovom postupku nije se osećalo da je bio uplašen, da se boji za svoj život. Taj nivo duhovnosti video sam samo još jednom pre toga, kada sam lečio patrijarha Pavla na VMA", kaže dr Udovičić

Komandant privremene Kovid Vojne bolnice na Karaburmi pukovnik dr Ivo Udovičić bio je uz patrijarha Irineja tokom poslednjih dana njegovog ovozemaljskog života. Uz bolesničku postelju bio je i u trenutku kada je poglavar SPC preminuo, 20. novembra u 7.07 ujutru, od posledica korone.

Preporučujemo

Irinej nam je stalno ponavljao: "Deco moja, šta ćete ovde, idite lečite druge"

- On se potpuno prepustio božjoj volji. Od prvog dana kada je stigao u bolnicu pa do poslednjeg trenutka nisu ga napuštali blagost i neverovatan unutrašnji mir. Patrijarh je kod nas došao u dobroj fizičkoj formi uprkos svojim poznim godinama. Tih prvih dana nije se dalo naslutiti kako će se sve završi iako smo svi bili svesni njegovih propratnih bolesti. Tačno je znao sve faze lečenja, pa nismo ni pokušavali da krijemo bilo šta od njega. Imao je ogromno poverenje u nas i lekarski tim koji ga je lečio - opisuje sagovornik.

Sam se okretao

Ističe da je bio iznenađen koliko je Irinej bio fizički jak i vitalan za svoje godine.

Tokom boravka patrijarha Irineja u Vojnoj bolnici na Karaburmi zaposleni, kao i drugi pacijenti, znali su da je on s njima u bolnici.

- Jednog dana, dok je još bio u dobrom stanju, kolege iz bolnice su me upitale da li mogu da uđu kod patrijarha po blagoslov. Prvo sam pitao njegove sekretare koji su bili uz njega da li smem uopšte da ga pitam tako nešto. Kada su mi dozvolili, pitao sam i patrijarha Irineja. On se nasmešio i odgovorio: "Naravno, biće mi zadovoljstvo". Tokom njegovog boravka osećala se neka čudna energija koja je strujala bolničkim hodnicima, koju je osećao svaki lekar i svaki pacijent - kaže dr Udovičić, prenosi Republika.

- Kad nekog ko ima 91 godinu okrećete i nameštate u krevetu, obično mu je potrebna velika pomoć, ali ne i patrijarhu Irineju. On se sam nameštao u krevetu i spretno se okretao na bok ili onako kako smo od njega tražili. Sve vreme je jeo, pio, pomalo šetao po sobi, pričao sa nama i bio sam ubeđen da će uspeti da se izbori s bolešću - kaže sagovornik.

Patrijarh Irinej je imao zdravstvene probleme i pre korone, mučio ga je kašalj, a virus je pogoršao njegovo stanje.

- Komplikacije su počele neki 10-12. dan. Prvo smo uspeli da saniramo početak pneumonije, pa popuštanje srčanog mišića. Korona je iz dana u dan slabila njegov organizam - ističe on.

Opisujući te dane, sagovornik ističe da se seća neverovatne mirnoće u Irinejevom glasu i činilo se kao da patrijarh njih teši iako je on ležao u bolesničkoj postelji.

Mene je zvao Komandante, svako veče je gledao Dnevnik

Kako kaže dr Udovičić, prilikom svakog ulaska u patrijarhovu sobu osećao je mir, problemi su nestajali kao rukom odneseni.

- Zvao me je Komandante i voleo da priča sa mom. Često je pominjao Prizren, koji mu je posebno bio prirastao srcu. Brinuo je za srpski narod na Kosovu i Metohiji, prisećao se vojnog roka, koji je služio u Mostaru i Trebinju. Voleo je da bude informisan i svake večeri je gledao Dnevnik. Mi mu namestimo sve u drugoj prostoriji, priključimo ga na kiseonik i on gleda Dnevnik.

- Imao je neko blaženstvo, miran govor i neki pogled koji te ohrabri, smiri i ublaži. Kao da je više on brinuo za nas i stalno je govorio: "Deco moja, šta ćete vi ovde, vidite koliko vas ima, a ja sam sam. Znam da vam je bolnica puna teških pacijenata, idite lečite druge bolesnike, biće meni dobro, nemojte da se brinete".

"Ti poslednji trenuci, posebno ta poslednja noć, bili su izuzetno teški"

Tu poslednju noć, kada ga je intubirao i priključio na respirator, dr Udovičić se nije odvajao od Irinejeve postelje.

- Ti poslednji trenuci, posebno ta poslednja noć, bili su izuzetno teški. Morali smo da ga stavimo na respirator jer mu je virus uništio pluća i više nije mogao samostalno da diše. Bio sam uz njega kada je izdahnuo, tačno sedam minuta posle sedam sati ujutru. S blaženim izrazom lica jednostavno je zaspao. Bio je to za mene jedan od najtežih trenutaka u ovoj kovid bolnici, ali i celoj karijeri - priča dr Udovičić.

Bio i uz patrijarha Pavla

Osim uz Irineja, kao vojni lekar, dr Udovičić je bio i uz patrijarha Pavla na VMA. Drvena figura sa njegovim likom danas stoji na stolu u kancelariji Vojne bolnice na Karaburmi.

- Imao sam čast da sam lečio patrijarha Pavla. Iako fizički iscrpljen od bolesti, umno i duhovno je bio bistar. Patrijarh Pavle je bio izuzetno blaga osoba i mio čovek, uz kog osećate blaženstvo i mir. U ljudskoj prirodi je da se grčevito bori za život kad dođe do kraja, ali ne i on. Taj spokoj i prihvatanje božje volje koju sam doživeo uz patrijarha Pavla i Irineja nigde drugde nisam video - zaključuje dr Udovičić.

(Telegraf.rs)