Ovo su običaji za najradosniji hrišćanski praznik: Prvi u kuću ulazi položajnik, sprema se česnica

Vernici i Srpska pravoslavna crkva proslavljaju danas Božić, rođenje Isusa Hrista

Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, Božić, rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara. Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara, a osnovni ciljevi tog posta su: proslavljanje Boga i njegovih svetih i očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti. Post podrazumeva molitve i činjenje dobročinstava, uzdržavanje od loših misli, želja i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane.

Preporučujemo

Na božićnoj trpezi nalazi se česnica, koja ima simbolično značenje i podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica.

Dren i deo iveraka koji se stavlja u česnicu simbolizuje zdravlje, a zlatnik ili novčić blagostanje. Pečenica vodi poreklo iz vremena mnogoboštva, a naša crkva je običaj prihvatila i blagoslovila. Kod Srba je to najčešće pečeno prase, u nekim krajevima to može biti i mlado jagnje i naziva se veselica.

Česnica je pogača koja se pravi od brašna vode i masti, bez kvasca. Najčešće je mesi najstarija ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Zatim se okreće polivajući se vinom i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. U testo za česnicu se ubaci novčić, dren, i deo iverka sa Badnjaka, pa onaj koga zapadnu prilikom lomljenja će, prema verovanju, imati novca, zdravlja i sreće tokom cele godine.

Položajnik donosi sreću u kuću

Na dan Božića žene peku česnicu koja može biti slana ili slatka u zavisnosti od porodičnog nasleđa i podneblja. Ujutru se ide u crkvu na službu i pričest i jede se prvi mrsni doručak. Božić je porodični praznik, pa se na dan Božića ne ide u goste. Izuzetak je jedino položajnik.

Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću, na dan Božića i obično je to dete ili osoba bliska porodici. On ulazi u kuću, stupa desnom nogom preko praga, pozdravlja ukućane i čestita Božić rečima "Hristos se rodi", a ukućani odgovaraju "Vaistinu se rodi". Zatim položajnik pali grančicu badnjaka i počinje da izgovara želje za domaćine i kuću "Koliko iskrica toliko srećica. Koliko varnica toliko zdravlja i parica..." Domaćin deli česnicu i svakom ukućaninu i položajniku namenjuje jedan deo. Onaj kome zapadne deo sa novčićem, smatra se, biće posebno srećan te godine.

Za položajnika i džaranje u vatru misli se da predstavljaju mudrace s istoka i njihovo tumačenje po zvezdama jer kao što su oni svoje tumačenje izvodili iz jata nebrojenih nebeskih zvezda, tako i položajnik, tumačujući po varnicama iz vatre, izjavljuje svoje želje domaćinu i njegovom domu.

Postoji i tumačenje prema kojem je položajnik inkarnacija mitskog pretka koji se pojavljuje u svim najvažnijim trenucima u životu njegovih potomaka - o Božiću, slavi, o rođenju, svadbi ili kad se u porodici dogodi smrtni slučaj. Prva dužnost položajnika (u nekim krajevima ga zovu i radovan) jeste da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Zato on, čim uđe u kuću, a pri tome dobro pazi da prag prekorači desnom nogom, prilazi vatri i krajem badnjaka džara vatru da izbiju varnice.

Domaćin i položajnik, posle mirbožanja, što znači da prislanjaju obraz uz obraz - a ređe se ljube - razmenjuju pozdrav: "Hristos se rodi" - "Vaistinu se rodi!" Onda položajnik daruje ognjište, to jest na kraj ognjišta s istočne strane stavi novac, malo posedi, popije kuvanu rakiju, ili sok ako je dete, i posle pozdrava odlazi. Na odlasku se položajnik daruje čarapama ili peškirom, jabukom ili kolačem koji je ispečen zajedno sa česnicom. Položajnik je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Oblači se najsvečanije odelo

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg, spasitelja sveta i praznuje tri dana. Pripreme za Božić počinju četrdeset dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju.

Prvog dana Božićnog jutra, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i puca se iz pušaka i prangija. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju.

Po povratku iz crkve, ukućani se međusobno ljube čestitajući jedni drugima praznik.

Još pre izlaska sunca na Božić, odlazilo se na izvor ili bunar po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala lekovita svojstva, koristilo se za umivanje ukućana, a potom su nalivana u sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da nenačeta voda ima i isceliteljsku moć. Nenačetom vodom treba okupati decu, kao zaštitu od nečistih sila.

Na Božić se ljudi pozdravljaju rečima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju sa: "Vaistinu se rodi!". Ukoliko se šalje čestitka na njoj treba da piše: "Mir Božji, Hristos se rodi".

(Telegraf.rs)