Šta se krije iza tanga u Vatrenom oku: Naučnici iz njega nisu izašli 30 dana, stalno izloženi virusu

Oni nisu laboranti, ovo nije njihov posao. Oni su samo dvoje ljudi od mnogih koji su svoje vreme žrtvovali, odojeni od porodica, i prepustili se volontiranju u "Vatrenom oku"

Sterilna belina laboratorije i dvoje ljudi u skafanderima od pete do guše - ovo bi bila jedna uobičajena slika moćne laboratorije, kakvoj se divimo jer je ne viđamo često, i dobro organizovanih radnika koji barataju čudom od tehnike, biološkim materijalima, hemijom, mašinama...

Preporučujemo

Ali, priča koja sledi ja malo drugačija i do sada nije ispričana. Marija Rajičić i Ivan Životić jednim potezom su u hladnom ambijentu "Vatrenog oka" pokazali da tehnologija nema nikakvog smisla bez ljudskog srca, bez onih koji su spremni i da se žrtvuju. Zaplesali su tango nakon naporne smene, pokazali su da uopšte nije potrebno da skinu skafander, niti da napuste laboratoriju, da bi pokazali da su oni, u svem tom čudu, samo ljudi.

Umorni, požrtvovani, gladni i žedni, ljudi koji trpe bolove od žuljeva, koji bi možda u nekom trenutku poželeli da bez maski udahnu svež vazduh sa prozora, koji u ovakvim laboratorijama ni ne postoje.

Trenutak u kom laboratorija postaje nakratko mesto za igru, udahnuo je toj laboratoriji život i pokazao da je žrtva svih tih naučnika imala smisla. Jer, samo ljudi sa velikim srcem mogu da podnesu toliki teret.

I ta magija tanga očarala je sve koji su video videli na fejsbuk stranici Tango Natural Beograd.

Sigurno je bilo trenutaka kad su želeli da na trenutak zaborave sve, da se nađu u večernjoj toaleti, u nekom prijatnom klubu i zaplešu tango. Ali, oni su prihvatili veliki zadatak - da mesec dana budu u strogoj izolaciji i da se predaju samo jednom poslu, PCR testiranju uzoraka koji su neprestano pristizali. Svaka epruvetica u njihovim rukama bio je jedan život, uzorak nekog bolesnika koji čeka da sazna da li će lečenje morati da nastavi u bolnici i da li svojim dahom može da ugroczi oca, majku, baku, deku...

Oni nisu laboranti, ovo nije njihov posao. Oni su doktori bioloških nauka. I dvoje ljudi od mnogih koji su svoje vreme žrtvovali, odvojeni od porodica, i prepustili se volontiranju u "Vatrenom oku", laboratoriji koja nije smela da stane u vreme kada je bilo najteže.

- Nakon proglašavanja epidemije, veliki broj naučnika iz različitih instituta se prijavio da volontira u laboratorijama za detekciju virusa covid-19. RT-PCR je metoda koju u istraživanjima često koriste naučnici iz oblasti molekularne biologije, biologije, biohemije, veterine, medicine... tako da su znanje i veštine koje imaju nesebično ponudili kao pomoć u borbi protiv virusa koji je u tom trenutku već harao svetom - ispričala je za "Telegraf" Marija Rajičić.

Ona nas je podsetila i na trenutak kada je osposobljeno "Vatreno oko". Od tog dana testiranje je moglo da postane masovnije, a to je, u nedostatku leka, bilo jedino oružje protiv virusa: otkriti ga na vreme i izolovati.

Ali, šta je tehnika bez ljudi? Mnogi su pristali da služe "Vatrenom oku", a da to nije bio njihov posao. Jer, oni i nisu laboranti.

- Laboratoriju "Vatreno oko" su srpski naučnici, zajedno sa kolegama iz Vuhana, osposobili i pustili u rad krajem aprila. Ovde volontiranje nije podrazumevalo samo svakodnevnu izloženost virusu i rad u tri smene, već i strogu izolaciju. I tako celih mesec dana, sve dok broj zaraženih nije opao toliko da više nije bilo potrebe da laboratorija radi u punom kapacitetu. Bivalo je i napeto i teško, ali koliko god umorni, mokri i u žuljevima od nošenja zaštitne opreme, nismo gubili elan i vedar duh. Dokaz za to je i snimak koji je nastao na kraju smene, poslednjeg dana volontiranja. Ples je počeo spontano kao proslava te male pobede i kraja izolacije, ali je vrlo brzo obišao celu planetu - kazala je naša sagovornica.

A ples, to je za nju simbol oslobađanja. Mnogo toga nas je tištilo 2020. godine, pa, uđimo plesom u 2021.

- Godina za nama bila je po svemu vanredna i teška, puna stresa, straha, neizvesnosti. Između svih tih crnih statistika svi prosto vapimo za pozitivnim, ohrabrujućim porukama, optimizmom i slobodom - koju možda najbolje simbolizuje upravo ples - zaključiča je Rajičićeva.

(Telegraf.rs)