7 žarišnih zona i ćudljivo tlo koje u svakom trenutku može da pukne: Ovo je seizmički hazard Srbije

Tresla se i Vojvodina, naročito Šumadija i Kosmet, a gotovo da nema "sigurne tačke". Sigurno je jedino da uložimo u gradnju

Srbija potpada pod trusno područje i, premda u poslednjih sedam-osam decenija ne pamtimo kataklizmične potrese na tlu današnje domovine, jači udari ipak su mogući... I to ne samo na jugu, već i u Panoniji, iako se to često prenebregava... Postoji sedam žarišnih zona, a jedna od njih obuhvata baš ravničarsku Srbiju. Ipak, najveći udari zemljotresa mogu da se očekuju u Šumadiji, ali i u delu Banata, kao i na samom jugu zemlje.

Preporučujemo

Treba imati na umu da postoje dva faktora - ne samo jačina zemljotresa, već i naša spremnost za njih. Potresi se ne mogu prognozirati, ali se mogu očekivati i očekuju se. Kuće i zgrade koje podižemo često ne poštuju osnovne propise, pa se tako može videti kako jedan objekat gotovo netaknut stoji, dok se drugi kraj njega doslovno složio kao kula od karata.

Da je na severu zemlje moguć jači udar zemljotresa svedoči i činjenica da se tu nalazi i jedna žarišna zona, koja obuhvata Kanjižu, Bečej, Novi Sad i Rumu.

Iako je broj epicentara u Vojvodini manji nego u centralnoj i južnoj Srbiji, ipak je 1901. godine zabeležen jak zemljotres nedaleko od Kovačice, magnitude 5.0.

Davne 1789. godine jak zemljotres pogodio je okolinu Novog Sada (magnituda 5.5).

Godine 1991. imali smo i jači zemljotres kod Plandišta (5.1)

Druga žarišna zona je Zapadna Srbija, a ona obuhvata Loznicu, Krupanj i Bajinu Baštu. Tu je zabeleženo dosta zemljotresa magnitude od 4 do 5.

Međutim, mnogo opasnija zona nalazi se bliže Beogradu. To je široko trusno područje centralne Srbije, od Lazarevca do Kopaonika.

Kopaonik je definitivno jedna od najtrusnijih tačaka u Srbiji, ali ugrožena je čitava Šumadija. Zemljotresi u Valjevu i okolini devedesetih godina, potom veliki zemljotres u Lazarevcu 1922, potresi na Kopaoniku osamdesetih i, konačno, zemljotres u Kraljevu 2010. godine u okviru su ove opasne zone.

I područje Velike Morave je trusno, pa su u opasnosti Svilajnac, Jagodina, Stalać. Najjači zemljotresi u ovom kraju zabeleženi su u 19. veku.

Postoji i žarišna zona na istoku Srbije (Golubac, Negotin), ali ne treba zaboraviti ni na trusne Karpate, odnosno Rumuniju, čiji zemljotresi ozbiljno mogu da ugroze i istočni deo Banata.

Trusno je i područje jugoistoka (Dimitrovgrad, Bosilegrad, Niš, Vranje), a posebna žarišna zona zaokružena je na Kosovu u Metohiji (Peć, Prizren, Priština, Lipanj, Uroševac).

Ono što je interesantno jeste da je u Srbiji tokom prošle godine zabeležen najveći broj zemljotresa u poslednje tri decenije, njih čak 1.613.

Gotovo svi oni bili su veoma slabi.

Međutim, bilo je i godina kada se broj potresa mogao izbrojati na prste, ali su potom usledili i te kako jaki udari. Na primer, 1995. godine bilo je samo pet zemljotresa, a 1998. godine dogodio se jak potres u Mionici.

(Telegraf.rs)