Aleksandra ispod maske vraća osmeh na lice: "Nisu samo za gluve osobe, već za logopede, učitelje..."

Najviše porudžbina primila je iz Beograda, Subotice i Pančeva, ali je potražnje bilo i iz inostranstva

Aleksandra Aleksandrović (28) iz Novog Sada postala je prepoznatljivo lice u Srbiji kada je na samom početku epidemije korona virusa svoju ušteđevinu i vreme uložila u šivenje maski. Najpre je u vreme nestašice šila "obične maske", da bi njenu pažnju vrlo brzo privukao jedan drugačiji, poseban model. Na internetu je videla umeće jedne strankinje, pa se zapitala na koji način može da učiini isto.

Preporučujemo

- Mogla sam da skrolujem dalje, znate kako to ide. Međutim, zastala sam, baš sam htela da pročitam do kraja. Javila mi se volja da radim isto. Onda sam gledala kako ona šije i kako bih ja to mogla da izvedem, pošto su kod nas malo drugačiji materijali. Gledala sam kako da to bude približno, a da budu funkcionalne - setila se Aleksandra kako je sve počelo, navodeći da su joj roditelji bili modeli, te da je prešla dug put od prve maske za osobe sa oštećenim sluhom do ovakvih kakve šije danas.

Ona je u razgovoru za Telegraf.rs rekla da je zahvaljujući konstruktivnim savetima korisnika maska prošla kroz modifikacije, ali i da je više ne naziva tako. Jednostavno kaže - providna maska.

- Ranije sam ih nazivala maskama za osobe oštećenog sluha, onda sam počela da govorim transparentne, providne maske. Svi ih koriste. Ima mnogo logopeda, učitelja, ljudi koji samo žele da im se vidi osmeh, žena koje žele da im se vidi karmin - navela je da se od početka krug ljudi čije joj je zadovoljstvo bilo motiv za rad značajno proširio.

I njih je počela da šije u martu. Sve je počelo kada joj je komšinica poklonila masku koju je namenski sašila za nju. Osećaj je bio dobar, jer je masku bilo teško naći. Prethodno je sama Aleksandra išla na obuku šivenja i krojenja, pa se u tom trenu odlučila da počne da ih pravi.

- Počela sam da ih poklanjam raznim ljudima, udruženjima, prijateljima, kolegama... Prvih pet meseci je to bilo potpuno besplatno. Bukvalno poklon. Ja sam od svoje ušteđevine kupovala i materijal. Onda kada sam to potrošila, počela sam da naplaćujem materijal - rekla nam je.

Sada je ostala i bez drugog izvora prihoda, pa je u ovoj nedelji, devet meseci kasnije, počela da ih prodaje. Poružbina, kaže da ima. Bilo ih je mnogo na početku, zatim tokom septembra i oktobra, ali i sada.

Nije vodila evidenciju o tome koliko je maski prošlo kroz njene prste, ali veruje da je taj broj možda i 2.500. Njene usluge tražili su Beograđani, Subotičani, Pančevci, ali i ljudi iz inostranstva. Tako je slala pakete sa maskama u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Švajcarsku.

- I u Nemačku, i to nekim lekarima - ponosna je.

(Telegraf.rs)