Dalibor je ostavljen sa 4 godine: "Kao dete, ne razumeš, kad izađeš iz doma, ne znaš šta te snašlo"

Mladić Dalibor Milošević (21) danas je samostalan, živi od svog rada u iznajmljenom stanu u Beogradu, a sa nama je podelio svoju nimalo laku životnu priču - od napuštanja roditelja do potpunog osamostaljivanja

Dalibor Milošević (21) iz Beograda imao je 4 godine kada su roditelji ostavili njega i njegovog brata. Prvo ih je napustio otac, a posle nekoliko meseci i majka. Kao dete, kako kaže Dalibor, u tim trenucima ništa ne razumeš, samo osećaš tugu u sebi jer nekog na koga je trebalo da se oslanjaš, više nemaš.

Preporučujemo

Ovaj mladić i njegov dve godine stariji brat su, posle ovog nemilog događaja, prešli kod ujaka i bake sve do Daliborove 11. godine. Tada su on i brat morali da napuste gnezdo u kojem su odrastali, i toplinu te kuće zamene Domom za decu i omladinu "Moša Pijade".

To je, čini se, za Dalibora bio najstrašniji momenat u njegovom mladom životu. Toliko da je čak pobegao iz škole tog dana kada je trebalo da se preseli u Dom, samo da ne bi mogli da ga odvedu od bake i ujaka. Ipak, kako priča ovaj mladić, u tom trenutku nije bilo uslova za njegov i bratov ostanak. Život je radio svoje, protiv volje dečaka koji su, na kraju, morali da napuste u tom trenutku, najbliže članove porodice.

Glavna emocija - strah

Odlazak u Dom bio je nimalo lak, a od emocija, Dalibor se seća straha: od nepoznatog, novog, drugačijeg.

- Na početku je bilo jako teško, nova sredina... Bilo je straha, da, zbog toga kako ćemo biti dočekani. Šta zna dete sa 11 godina? Brat i ja smo samo išli da jedemo, pa smo se vraćali u svoju sobu. Ipak, posle mesec, dva, već sam počeo da se zbližavam sa drugom decom - priča Dalibor za Telegraf.rs.

Život u domu ne samo da nije bio lak. Bio je, svakako, kako kaže ovaj mladić, drugačiji od života druge dece iz njegovog razreda, jer po njega na kraju školskog dana nisu dolazili roditelji, jer nije, kao njegovi vršnjaci, mogao od mame i tate da dobije bilo šta što poželi.

Odlazak od prijatelja posle 9 godina

Kada je napunio skoro 20, morao je da napusti Dom u kojem je proveo dugih 9 godina. Za to vreme, stasao je u samostalnu, jaku mladu osobu, spremnu na još jednu promenu koju je život neminovno morao da donese.

- Teško je napustiti društvo koje stekneš za to vreme u Domu, ali znao sam da me dalje čeka nešto drugo, nešto novo... Znao sam da neću krenuti nekim pogrešnim putem, iako to nije retkost kod dece koja su bez roditeljskog staranja. Uglavnom svi razmišljaju "osamostaliću se, naći ću posao po izlasku", ali kad izađeš iz te situacije, ne znaš šta te snašlo... Neki ljudi upadnu u depresiju, pomisle da nikad neće naći posao, da ih niko neće prihvatiti... i onda krenu lošim putem - priča Milošević koji od prošle godine radi u jednoj sportskoj radnji.

Samo je bitno da želiš

Ipak, kako kaže, ko je malo svesniji života, on će se potruditi da nađe ono što mu treba.

- Želeo sam posao, i potrudio se da ga nađem. Želim društvo, društvo sam i dobio. Samo je bitno da želiš i da ideš ka tome, sve to može da se dobije u životu - priča ovaj mladić.

Deca bez roditeljskog staranja često su etiketirana od strane druge dece, kaže Dalibor. Dešavalo se da ga druga deca ne vole samo zbog toga, polazeći od pretpostavke da je on kriv jer su ga roditelji napustili.

- Nema razloga da bilo koje dete pomisli da je krivo. Nikada nisam pomislio da sam kriv jer su me ostavili. Kako dete koje ima 4 godine može da bude krivo? - pita se Dalibor.

Posle izlaska iz Doma, ovaj mladić proveo je 6 meseci u Centru Zvezda, udruženju koje pomaže mladima bez roditeljskog staranja.

- Proveo sam neko vreme u jednoj od njihovih kuća na Bežanijskoj kosi. Bilo je nas osmoro u tom stanu. Na početku je, kao i uvek, bilo čudno, kad nikog ne poznaješ, kad ne znaš kako će te prihvatiti. To je uvek najteži deo... Ipak, na kraju su me prihvatili i ja sam njih - priča naš sagovornik.

Kako kaže, sada je samostalan. Sam donosi odluke, a i ako pogreši, ne ljuti se na sebe. Zna, priča, da svako može da pogreši. Njegova baka, koja mu je bila podrška, preminula je nažalost ove godine. Podršku ima u svojim prijateljima, tetki i samome sebi.

Majka ga je, posle puno godina, nedavno pozvala, ali u njemu nema želje da sa njom ostvari bliskiji kontakt.

- Ona želi da bude u kontaktu sa mnom, ali meni sada njena ljubav ništa ne znači. Ni ja to osećanje ljubavi nemam. Želela je da budemo barem prijatelji, ali ja nemam potrebu za tim - iskren je Dalibor.

(Telegraf.rs)