Marinini prvi koraci nakon što ju je bivši upucao, uči da hoda, ume da veruje: "Želim ljubav i dom"
Posle teške nesreće 31-godišnjakinja izgubila osećaj od pupka nadole, dve i po godine kasnije operisana je u inostranstvu
Dvadeset i osmog februara 2018. godine u zemunskoj cvećari tada 29-godišnja Marina poslednji put osećala je svoje noge. Toga dana njen bivši dečko ušao je u cvećaru, na njeno radno mesto, ispalio četiri metka u Marinu, pa izvršio samoubistvo.
Dve nedelje pre toga su raskinuli vezu. Seća se da je prvo želeo da se pomire, ali da je potom prestao da je traži. Tada je mislila da je odustao i shvatio. Ipak, tog dana u cvećari odigrao se scenario koji nije očekivala.
Svađa je bilo, nasilja dva puta - prvi put kad su se rastali i poslednji put kad su se videli.
- Kada se prvi put desilo, ja sam ga ostavila. Mada se jesmo svađali - rekla je za Telegraf.rs ni sama ne računajući onaj čin koji ju je koštao hodanja i mira.
Seća se da joj ništa nije rekao kada je ušao, samo je zapucao.
Potom je zbog oštećenja kičmene moždine operisana, a posle rehabilitacije sela je u invalidska kolica, bez osećaja od pupka nadole. Dugo nije mogla da spava. Bila joj je potrebna i pomoć psihijatra.
Tog se događaja seti svakog dana. Ne voli da čuje pucnje, jer je zvuk vrati na mesto sa kog je ružan deo njene životne priče počeo. Ožiljci koje ima na telu, takođe su podsetnik.
Ima snove i nadanja, gleda u budućnost
Danas je, kaže, 90 odsto bolje. Ističe da normalno spava.
- Postalo je bolje čim sam krenula da napredujem u oporavku. Nije moj život stao, samo je malo drugačiji. I dalje izlazim, držim se, putujem - kaže uz šaljivu napomenu da ne misli na Tajland: - Teško mi je da se opustim, čak i kad upoznam nekoga. Želim ljubav i porodicu.
Više od dve i po godine potom, Marina pruža prve korake. Osećaj je čudan. Nalazi se na Tajlandu gde je operisana pre 20-ak dana.
- Ne osećam ih ni sad - kaže za sopstvene noge, komentarišući snimke na kojima korača: - Pomeram ih i osećam kada pomeram, ali čudno nekako.
Na Tajland je stigla 5. novembra. Operisana je posle dvonedeljnog karantina, 20. novembra. U Srbiju se vraća krajem decembra. Za 35 dana, koliko je predviđeno da boravi tamo, prošla je kroz operaciju i tri tretmana matičnim ćelijama. Lekari su joj ugradili aparat za elektrostimulaciju i bateriju. Operacija je prošla odlično, rekli su joj lekari.
- Aparat je lepo namešten, konekcija je odlična - prenosi šta su joj kazali.
Nema prognoze, ali ima želje
Što se tretmana matičnim ćelijama tiče, efekte će tek videti.
- Prva doza se daje intravenozno. I posle toga se leži četiri sata ravno, da se one lepo rasporede po celom telu. A sledeće dve doze se daju direktno u kičmu, da deluju lokalno, tj. na mesto povrede - objašnjava dodajući da je reč o doniranim matičnim ćelijama iz plodove vode trudnica, te da ih je dobila na Tajlandu: - Potrebni su im meseci da prorade, ako uopšte i prorade. Najčešće je potrebno ponoviti postupak. To ćemo videti u budućnosti.
Kaže da lekari ne daju prognoze, ali da je ona puna optimizma.
- Ne, niko ne zna kako će biti, jer je sve individualno. Zavisi od vremena i vrste povrede, od stanja tela, od mnogo faktora. Ali svakako su mi rekli da moram udarno da vežbam bar 6-12 meseci - navodi ističući da će joj po povratku u Srbiju biti potrebna i pomoć terapeuta: - Krenulo je odlično, ja sam zadovoljna.
Kaže i da oseća ushićenje, da razmišlja o tome šta kada se vrati kući. Nada se i odlasku u banju, kao i tome da joj pomoć više neće biti potrebna.
- Bože, koliko ima bolesnih i dece među njima, stvarno se nadam da meni neće više trebati. Sada samo vežbe, vežbe, vežbe!
U znak zahvalnosti za ljude koji su učestvovali u prikupljanju novca za njenu operaciju, na internetu deli snimke na kojima čini prve korake. Volju ima, a snagu i kontrolu će da stekne vežbom, to je poručila.
(Telegraf.rs)