Emotivna priča bivšeg potpukovnika o Džeju: "Ušetao je u Dom Vojske Srbije i tražio da me vidi"
- Vojnik Džej Ramadanovski, dozvolite da se obartim - rekao je kada je stao pred komandanta Markovića
Proći će još mnogo dana pre nego splasne tuga zbog smrti pevača Džeja Ramadanovskog. A kada splasne tuga, ostaće mnoštvo nezaboraznih trenutaka, lepih emocija i pesama koje diraju pravo u dušu, a koje sve nas vežu za legendu Dorćola.
Jedno posebno sećanje na Džeja podelio je sa nama i nekadašnji direktor Medija centra Odbrana, potpukovnik u penziji, Slavoljub Marković. Njegovu anegdotu prenosimo u celosti:
"Negde krajem februara 2014. godine Džej je došao na prijavnicu Doma Vojske Srbije u Beogradu i tražio da ga primi komandant. Nemalo zbunjen bio je dežurni vojni policajac najpre njegovo iznenadnom pojavom, a još više zahtevom da razgovara sa starešinom.
Sekretarica Vera dobila je obaveštenje sa prijavnice, proveravala da li je stvarno u pitanju poznati pevač i kada je dobila potvrdu da je Džej Ramadanovski na ulazu, pitala je da li mogu da ga primim.
Naravno, i ja sam bio iznenađen tom nenajavljenom posetom, a bilo je i vremena koje sam mogao da mu posvetim. Vera ga je sačekala i uvela u kancelariju.
Džej je još s vrata pozdravljao rukom i vojnički se predstavio: „Vojnik Džej Ramadanovski, dozvolite da se obartim!“. Srdačno sam mu otpozdravio, seli smo i uz sok i kafu mi je rekao šta je razlog njegove posete.
Tih dana bio je aktuelan konkurs za prijem vojnika po ugovoru na službu u Vojsci Srbije. Kampanja je bila u toku i Džej je to saznao iz medija. Imajući u vidu da je živeo na Dorćolu došao je u najbližu vojnu jedinicu da lično preporuči prijem jednog momka u vojnu službu.
U pitanju je bio Uroš Bugarčić koji je završio saobraćajni fakultet i Školu rezervnih oficira. Vozio je ponekad Džeja i pomagao mu u mnogim drugim stvarima, a nije imao posao. Džej ga je nahvalio kao rođenog sina i zauzeo se za njegov prijem u vojsku smatrajući da je to pravi posao za njega.
U razgovoru nismo ulazili u detalje procedure za prijem vojnika na službu u vojsci. Njemu je srce bilo puno što ga je neki oficir odmah primio i saslušao.
Pričao je, šeretski, i o svojim iskustvima sa odsluženja vojnog roka.
Napravili smo nekoliko fotografija za uspomenu, razmenili telefone i već sutradan sam razgovarao sa Urošem. Dirnuo ga je postupak prijatelja. Informacije o prijemu u vojnu službu nisu mu bile potrebne. O svemu tome bio je već dobro obavešten.
Ovaj neobičan susret sa legendom naše folk muzike svedoči o njegovoj plemenitoj duši i velikom srcu. Iako već narušenog zdravlja, sa puno ljubavi je i tada, kao i u nebrojenim drugim prilikama, bio spreman da pomogne svakome kome je pomoć bila potrebna.
Bog da mu dušu prosti i podari joj rajsko naselje!"
Džej je preminuo u nedelju, u 57. godini života. Pre tri godine operisao srčane zaliske u Beču i tada su mu doktori rekli da mora strogo da vodi računa o ishrani i zdravom životu.
(Telegraf.rs)