Preminuo omiljeni prota Momčilo: Bio je duhovna radost, ali nije dočekao osvećenje lozničke crkve
Vernici će ga pamtiri kao uvek raspoloženog, nasmejanog, blagog i dragog
U Loznici se jutros upokojio protojerej stavrofor Momčilo Vasiljević (73), koji je bio višegodišnji starešina crkve lozničke i, pre toga, dobropotočke u Krupnju, u Rađevini, pišu Novosti.
I kao starešina i kao paroh bio je omiljen među sveštenstvom, monaštvom i vernicima. Za njegovo vreme započeta je izgradnja nove crkve na Lagatoru, jednog od najvećih hramova u Srbiji, čije će uskoro da bude osvećenje, koje, nažalost, nije dočekao.
Rođen je u Grnčari, kod Loznice, Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima, a godinu dana ju je učio u Manastiru Kaona.
Liturgija će biti služena u 8,30 časova, opelo u 13 časova,u noboj crkvi u gradu, na Lagatoru, a sahrana je, potom, na klubačkom groblju, u 14 časova.
Uvek raspoložen, nasmejan, blag i drag, prota Momčilo je, kako kažu mnogi njegovi parohijani, bio prava duhovna radost kada dođe da sveti vodicu za Vaskrs i krsnu slavu.
Bio je jako odan i Bogu i rodu i svojoj porodici, pažnjiv prema svakom čoveku, posebno onom koji je bio u nevolju,i tako od prvog do poslednjeg dana u mantiju na koju je bio ponasan.
I Crkva je, s razlogom, kaže vladika Lavrentije, episkop šabački, bila i biće ponosna na Momčila Vasiljević i kao sveštenika i kao čoveka, koji joj je samo osvetljavao obraz, služeći časno, onako kako je učio, onako kako nas je naš Isus Hrostos naučio.
Čitav Jadar i Rađevina žale omiljenog protu, uz njegovu porodicu, i njegove kolege Milan Aleksić, Zoran Petrović, koji je ga je nasledio na parohiji, Dejan Pavlović, Jovan Pavlović, Boban Purić, i đakoni, čijim je uspesima divio i poštovao ih, a oni ga ni trenutka, mada je odavno u penziji, nisu zaboravljali.
(Telegraf.rs)