Najbolji prosvetari Srbije otkrili kako su učionice zamenili kamerama i stvorili nezaboravne časove

* Ceo svet spakovan u Zum * Nove tehnologije su, kao iznuđena realnost, pružile mnogo više nego što je iko očekivao * Može li nastavnik zaista da bude TV lice?

Ponovo smo u situaciji da nam se učionice sele u dnevnu, spavaću, dečju sobu ili trpezariju. Profesori imaju težak zadatak - da zadrže pažnju, prenesu gradivo, prekontrolišu, pa i ocene znanje svojih učenika. Mnogi su još na početku vanrednog stanja ostali u šoku, misleći da je učenje "preko veze" nemoguća misija. Ali, drugi nisu sebi davali vremena za preispitivanje, prionuli su na posao i pokazali kako i u najtežoj krizi može i mora da se izvuče najbolje od dece. Odnos učenik-profesor sada je potpuno drugačiji, traje gotovo 24 sata dnevno i nema više prostorno-vremenske barijere: čas, domaći zadatak, dodatna, dopunska nastava i pitanja - sve je u računaru.

Preporučujemo

"Škola treba da prati život, a ne život školu. I kada su bili ratovi, škole su morale da rade", reči su Predraga Starčevića, učitelja u pančevačkoj OŠ "Jovan Jovanović Zmaj", koji je zajedno sa još dvoje kolega dobio priznanje najboljeg edukatora u Srbiji u doba pandemije, koju je dodelilo udruženje "Živojin Mišić".

Pa, kada su se vrata učionica zatvorila, zvona utihnula, a graja iz hodnika preselila u domove, gde su često i svi ukućani zajedno pratili časove, otvorili su se potpuno novi vidici - i deci i nastavnicima. Nove tehnologije su, kao iznuđena realnost, pružile mnogo više nego što je iko očekivao.

- Na časovima su nam bili glumci, književnici, lekari, imali smo goste decu i nastavnike iz Grčke, Italije, Švajcarske, Hrvatske, Slovenije... Gosti su nam bili i umetnici, a onda su izlazili i roditelji pred ekrane i svi su govorili svoje utiske - učitelj je toliko živo pričao svoja sećanja sa onlajn časova iz vremena vanrednog stanja, da smo zaista mogli da zamislimo punu učionicu znatiželjnih đaka, ispred kojih stoji jedna operska pevačica, lekar, neki naučnik, sportista, a onda nastupaju roditelji sa osmehom.

Ali - "sve se to dešava preko Zuma (Zooma)", vratio nas je ovaj učitelj u virtuelnu realnost.

- Prirodno se ne može zameniti taj odnos učitelj-đak, jedan ispred drugog. Ali ovo pruža mnogo novih mogućnosti. Kad je krenula cela priča roditelji su mi jako pomogli. Reko sam - želim decu pred sobom, kako je to izvodljivo? I predložili su mi Zum. Tako je krenula priča - ispričao je učitelj Starčević za "Telegraf".

Umetnost preko kamere

Za sada Starčević neće morati da se vraća na Zum, ali to nije slučaj sa profesorima viših razreda osnovnih škola. Marta Kiš Buterer iz OŠ "Petefi Šandor" u Novom Sadu moraće opet da da "okupi" oko 480 učenika na mreži. A predaje - likovno. Kako da rade četkice, tempere i ugljeni štapići preko kamere? Kada je počelo vanredno stanje, mnoga deca kod kuće nisu imala ni potreban pribor. Nešto je ostalo u školi, a nešto je u tom trenutku bilo gotovo nemoguće nabaviti zbog zabrane kretanja.

- Imala sam ispred sebe nastavni program i plan koji treba da radim i onda sam razmšljala kako to da izvedu deca, a da im to bude zabavno i korisno, da zaborave šta im se dešava i da nauče nešto. Prvo čega sam se setila je da moraju da povećavaju imuni sistem. Pošto u petom razredu imamo oblikovanje rekla sam im: "Hajde da uradite nešto u hrani i da oblikujete hranu". Ideja je bila da ono što naprave pojedu, da bude zdravo i da poboljšaju imuni sistem i onda sam ja predložila da to bude voće i povrće. Nastala su čudesna dela - priča profesorka.

A zatim su otišli i korak dalje.

- Navela sam ih da osvetljavaju predmete, na primer CD-ove, pa da nađu na internetu lumino objekte, da probaju svetleće refleksije i oni su meni slali radove kao svemirske brodove. Ja nisam očekivala sve to od generacije koja je odrasla sa kompjuterima, pa oni su sjajni, mi možda čak potcenjujemo kako će se oni snalaziti - priča profesorka Marta.

Eksperimentisali su sa igrom, zvukom i pokretom...

- Ključ nastave danas je da nađemo sredstva koja nam pružaju nove tehnologije i da oslušnemo i dečje potrebe. Nastavni programi su vrlo zastareli, a dobar nastavnik je dobar improvizator. Nas je to stanje policijskog časa zateklo i neki se ni dan danas nisu snašli. Ja imam 485 učenika, ja sam znala da odmah moram da nađem rešenje, ta odgovornost je ogromna. Kad bismo svi bili otvoreni prema novim iskustvima i imali više poverenja prema mladim generacijama koji su odrasli uz novu tehnologiju verujem da bi i ti planovi i ti programi bili sasvim drugačiji... - priča Marta.

Ceo svet spakovan u Zum

Učitelj Starčević morao je u svom radu da pokrije sve ono što mališani moraju da saznaju o svetu oko sebe. Odlučio je da na časove dovodi goste, da uživaju i deca i njihovi roditelji, da svoje đake kroz igru uvede u svet prirode, nauke, umetnosti. Osmislio je nastavu na tri nivoa.

- Srpski su predavali književnici, pesnici, glumci; matematiku uglavnom programeri kroz neke interaktivne igrice; Svet oko nas, tu su bili naučnici, i iz Kembridža nam je bila jedna naučnica. Iz SANU je bila jedna gospođa, istoričarka sa fakulteta... To su uglavnom ljudi koji su pisali knjige za decu tog uzrasta; za linkovno sam pozivao slikare, a za muzičko operske pevačice iz Narodnog pozorišta i opere Madlenianum u Zemunu. Gostovali su i profesorke Muzičke škole u Pančevu i profesori fakulteta iz Srbije i Grčke - priča učitelj.

I to su bili časovi tokom najtežeg perioda za školu - vanrednog stanja koje je preko noći zatvorilo učionice. A građansko vaspitanje pretvorilo se u neverovatno druženje - to je bio "drugi nivo" nastave.

Deca su se družila, a zapravo poticala maštu, učila i širila vidike u razgovoru s vršnjacima.

- Prvo sam ih povezao sa đacima iz Hrvatske. Čas je odmicao, a na kraju, kada sam pitao "Kako zamišljate svet u kome bi vladala samo ljubav", više po akcentu ne biste mogli ni da pretpostavite ko je odakle, koliko su oni na kraju jednako pričali. U tom vaspitanju je bilo pet škola, jedna iz Grčke, jedna iz Italje, UNESKO škola iz Slovenije UNESKO škola iz Hrvatske i srpska dopunska škola iz Švajcarske - kazao je učitelj i dodao da su u sklopu građanskog vaspitanja deca imala priliku da upoznaju i lekara, medicinsku sestru, zaposlene Crvenog krsta, pripadnicu mirovnog pokreta iz Sombora...

Na trećem nivou nastave uključivali su se i roditelji.

- Na primer, u "Decoviziji" roditelji i deca su pevali, svirali i igrali svi zajedno. Nastao je I spot "Za million godina" u kome su deca zajedno sa svojim roditeljima i učiteljem. Time smo se priključili akciji "Ostani kod kuće". Napravili smo i spot kolektiva Škole "Nek živi ljubav", gde smo kao nastavnici i svi zaposleni u školi, poslali poruku đacima u našoj zemlji koliko nam nedostaju. Preko Zuma sam održao i čas, kome su prisustvovale sve moje generacije iz Pančeva i Grčke. Proveli smo jedno lepo književno veče, koje sam organizovao sa kolegama iz Slovenije, a prisustvovali su književnici i intelektualci iz cele bivše Jugoslavije - priča profesor.

Nastavnici kao "TV zvezde"

Ne treba zaboraviti ni one profesore koji su stajali pred TV kamerama, potpuno zatečeni u svojoj novoj ulozi, čije časove više nije slušalo tridesetak đaka, već na hiljade njih, zajedno sa roditeljima, braćom, sestrama, ali i svima onima koji bi u tm trenutku uključili program RTS. Dejan Bošković, takođe je dobitnik priznanja najboljeg edukatora udruženja "Živojin Mišić".

Kaže, čak 80 časova snimio je u TV studiju, vremena nije bilo mnogo, snimao se čas za časom i nije bilo nimalo lako.

- Mi nastavnici kada predajemo obično gledamo u više pravaca, smerova, učimo se tome da svako dete ima osećaj da baš njemu govorimo, pogled šeta preko učionice, a ovde to nije smelo da se dešava. Na primer, urednica mi je stalno rukom pokazivala da gledam u kameru. Onda mi je jako bilo čudno što nema nikave reakcije. Oni vas snimaju, gledate ekipu, ali ne znate kakvu reakciju izazivate, da li je jasno šta pričate, jer kada gledate u decu vama je vrlo jasno da li prate sa pažnjom, da li teba da ponovite nešto i da li razumeju... - priča Bošković.

A onda, kada se vratio se u svoja odeljenja, bilo je smeha.

- Oni su mi rekli "E, samo da znate, mojoj baki, mami, tati, mnogo su se dopali vaši časovi"; Ja kažem, to je lepo, ali pitanje je da li ste vi gledali i dali su se vama dopali. Mislim da su im se dopali čak su me i citirali. Mogli su da se vrate baš na emisiju koja je ostavila utisak na njih i šta su videli tamo - pričao nam je Bošković.

Može li nastavnik zaista da bude TV lice?

- To stvarno zvuči tako, to je kao da sam vodio 80 emisija. Ali ja to ne gledam tako, ja i dalje verujem da sam ja u stvari držao nastavu da zaista nisam TV zvezda nikad nisam razmišljao o tome i čudno mi je kad me ljudi na ulici prepoznaju, kad se okrenu. Kada me gledaju pravim se da to ne vidim, ne osećam se u toj ulozi prirodno, nisam imao ideju da cu biti ikada TV voditelj - priča nam profesor.

Nije mu bilo drago kada je čuo zamerke na račun grešaka kolega. Kaže, da pogreši može svako, a naročito nakon toliko dugog i neprestanog govora pred kamerama.

- Mislim da me je taj posao oplemenio, ne gledam toliko strogim očima na voditelje, posebno kad se javlaju uživo, ja sada potpuno razumem u kakvoj se situaciji ti ljudi nalaze - kaže profesor.

Prestižna nagrada

Sedmu godinu zaredom, Udruženje za podsticanje preduzetništva "Živojin Mišić" nagradilo je 10 najboljih edukatora Srbije.

- Zbog trenutne pandemijske situacije u svetu, pored osnovnog obrasca za prijavu učitelja i nastavnika gde smo nagradili sedmoro edukatora, nagradili smo i troje u kategoriji najboljeg nastavnika u doba pandemije - naveli su u Udruženju.

Nagrađeni su oni koji su spajali obrazovanje i život i oni koji idu putem kojim se ređe ide, koji imaju određene specifičnosti u svom radu i koji učenike uče da budu kritički intelektualci u 21 veku. Oni dolaze iz 8 mesta i gradova širom Srbije.

Nagrađene edukatore izabrala je komisija koju čine: predstavnici Udruženja "Živojin Mišić", Srđan Verbić - bivši ministar prosvete, Vigor Majić - direktor istraživačke stanice "Petnica", Dragica Pavlović Babić – koordinator PISA testiranja u Srbiji, Olga Nikolić - bivši glavni i odgovorni urednik Prosvetnog pregleda, Predstavnici ZUOV-a i prošlogodišnji nagrađeni Najbolji edukatori Srbije.

(Telegraf.rs)