Zubar iz Niša sakuplja smukove i belouške, voli da se "poigra" sa zmijama, a neke je donosio i kući

Bratislav Velkov kaže da za njega zmije imaju svojevrsnu draž

Nišlije i Aleksinčani Bratislavu Velkovu obraćaju se iz dva razloga, kada ih zaboli zub ili kad ne znaju šta će sa zmijama. Ovaj Nišlija već godinama radi kao stomatolog u aleksinačkom Domu zdravlja, ali ne propušta priliku da se podruži sa gmizavcima, koje malo ko voli da vidi.

Preporučujemo

Velkov kaže da je prvo iskustvo sa ovim životinjama imao pre petnaestak godina dok se odmarao na moru, gde je susreo ljude koji su zabavljali turiste pitonima.

- S obzirom na to da većina ljudi zazire od ovih gmizavaca, želeo sam da moju decu oslobodim tog iskonskog straha. Počeo sam da kući donosim zmije, neke na kratko, neke na duže jer su počele da nam se dopadaju. Međutim, čuvanje zmija je veoma zahtevno, jeste da se hrane jednom mesečno, ali zahtevaju specifične uslove negovanja - objašnjava Velkov.

Priznaje, da iako su ga ove životinje osvojile, nije se odvažio da se pozabavi otrovnicama.

- Skupljam smukove, belouške... uopšte neotrovne zmije. Ne bih se odvažio da imam posla sa otrovnicama, jer to je ipak veliki rizik. Na području Krajkovačkog, Oblačinskog i Bovanskog jezera, gde najviše boravim, uglavnom se mogu i sresti samo neotrovnice. Međutim, ljudi se i njih plaše jer ih ne poznaju, pa ih često zamene sa otrovnicama iako se radi o običnim smukovima. Od zmija se ne treba plašiti, jer se one više plaše nas i uvek će nastojati da pobegnu dok ne budu prinuđene da napadnu - kazuje Velkov.

Kaže da je po ljubavi prema životinjama koje su retkima omiljene, poznat u Aleksincu pa ga meštani pozivaju kad nezvanog gosta pronađu gde mu mesto nije.

- Zmiju ne treba dirati, ona po pravilu sama ode... Kuća joj nije prirodno stanište, vrlo je teško čuvati ih jer ako im ne obezbedite adekvatne uslove, lako će uginuti. Imao sam volju da ih čuvam, nabavio sam i terarijum ali sam odustao kada sam shvatio da prijatelji zbog njih izbegavaju da mi dolaze u kuću. Međutim, i dalje ne propuštam priliku da se poigram sa njima kad god ih sretnem, jer za mene zmije imaju svojevrsnu draž - zaključuje Velkov.

(Telegraf.rs)