Patrijarh Irinej dao je blagoslov za pisanje ove knjige: "Ni za Biblijom nije bila takva pomama"
Tiraž od 7.000 prodat je za nekoliko dana
Patrijarh srpski Irinej upokojio se u petak, 20. novembra 2020. godine u 7:07 časova u Vojnoj kovid bolnici "Karaburma" u Beogradu, a biće sahranjen sutra, u nedelju, u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.
Preporučujemo
Meštani rodnog sela pokloniće se svom patrijarhu: Ranom zorom iz Vidove kreće autobus za Beograd
Baklje za Irineja na utakmici bez navijača u Humskoj: Grobari našli način da odaju počast patrijarhu
O tome kakav je bio kao čovek, koliko je voleo da čita i kakvo sećanje ima na njega, za TV Prva govorio je protođakon Ljubomir Ranković, urednik Glasa crkve, koji je bio na početku svoje đakonske službe kada se prvi put susreo sa Irinejem.
- Pamtim ga u najlepšem svetlu, u jednoj dubokoj emociji prema jednom od predstavnika stare slavne garde srpskih vladika. Upoznao sam ga na početku svoje đakonske službe, to je bilo 1975. godine, u maju mesecu. Bio je mlad vladika, nijedne sede nije bilo u njegovoj bradi ni kosi. Pričali smo o njegovom izboru i mom početku - prisećao se protođakon Ranković.
On je otkrio da je patrijarh srpski Irinej bio veliki ljubitelj knjige i pravi, prosvećeni intelektualac.
- Moj poslednji susret sa njim je bio u Resniku pre nekoliko meseci. Tada sam mu poklonio komplet knjiga Isidore Sekulić. Rekao mi je: "Ovo je najumnija Srpkinja" a tada sam od njega dobio i blagoslov da pišem knjigu o njegovom prethodniku, patrijarhu Pavlu - rekao je Ranković.
Kako je dodao, ta knjiga "Evo čoveka" objavljena je pre desetak dana a tiraž od 7.000 skoro da je otišao.
- Zapanjen sam, jer imam veliko iskustvo kad su knjige u pitanju. Čak ni za Biblijom nije bila tolika pomama u narodu - naveo je protođakon.
Knjiga pripoveda život Gojka Stojčevića od rođenja, njegovo teško odrastanje, školovanje i opredeljenje u ranim godinama mladosti da bude učen i da učenošću pomaže ljudima. Zato je završio sve crkvene škole, od najniže do najviše, Bogoslovije, u Beogradu i Atini, a paralelno sa crkvenim učenjem studirao je i medicinu. Hteo je da bude lekar i duše i tela.
I bio je, svakom ko je od njega potražio savet, pomoć, lek, duhovno isceljenje. Bio je uteha, i uvek na strani nemoćnih i stradalnika.
(Telegraf.rs)