Skriveni simboli u u Subotici: Koju tajnu krije verovatno najpoznatija gradska kuća u Srbiji?

Nakon revolucije, vladajuću ideologiju odnosno njenu ikonografiju u Velikoj većnici predstavljali su srp i čekić

Gradska kuća u Subotici građena je na početku XX veka ali su ljudi iz prethodnog stoleća u „vek nauke“ uneli dosta toga staromodnog, neki bi rekli srednjovekovnog. Jezik simbola i znakova i danas ima svoju ulogu, jedino što nema onu snagu koju je imao u prošlim vremenima kada su ih koristili najpre drevni vračevi a kasnije vitezovi i plemstvo, pa sve do savremenih ideologija koje su, kao i religije, svaka za sebe tražile znak koji ne bi bio tek nekakav dizajnirani logotip već simbol sa dubljim smislom, prenosi portal "Grad Subotica".

Preporučujemo

Malo njih je u Velikoj većnici primetilo kukaste krstove, danas obeležje koje se vezuje jedino za Hitelera i nacizam. Svastike nosi jedan od kraljeva koji nas gleda sa vitraža. Njegov plašt je ukrašen kukastim krstovima, jednim od simbola koje je koristila dinastija Anžujaca (Anjou).

Javnost se u prošlosti najviše zanimala za masonske simbole koje su graditelji ostavili po Gradskoj kući kao i po nekim drugim građevinama u gradu. Na dve niže kule postavljene su čelične kugle sa astrološkim znacima, a jedno staro pismo nepoznatog autora do koga je došao Gabor Demeter, otkriva da je određene datume prilikom podizanja najvažnije subotičke građevine - diktirao horoskop.

Da li su oni koji su nam ostavili ova obeležja zaista verovali u njihov značaj, ili su to bili obrazovani i stručni ljudi ali i veliki dečaci koji su u ono vreme igrali neke svoje igre, a nama ostavili da im tražimo smisao? Ti koji su zaista nešto sakrivali, nisu bili graditelji nego oni koji su došli posle njih.

Promene granica i državnih simbola značile su prefarbavanje starih grbova i crtanje novih, svaki put nanovo. Oznake suvereniteta odnosno obeležja dokle se koji imperium prostire, morali su da se nalaze i u najvažnijoj administrativnoj zgradi.

Farbanje i autocenzura

Osim farbe, stare simbole je krio i zaborav, koji je u ta vremena bio poželjan.Subotičani su se najzad umorili 1991. godine i ponovo vratili originalne grbove, da ovaj put imaju kulturno-spomeničnu ulogu. Stari vitraži sa Marijom Terezijom, Franjom Josifom i ostalim velikašima, izneti su iz podruma još 1977. godine, međutim, jedno vreme su bili iza zavesa.

Bela Duranci priča da niko nije bio zabranio njihovo otkrivanje već je postojala izvesna „autocenzura“ ili nelagoda da u socijalizmu ističemo krunisane glave. Trajalo je to sve dok u goste nije došao jedan visoki državni funkcioner i poželeo da vidi vitraže. Njegova opaska i čuđenje zašto su pokriveni jer, "kakav je to socijalizam koji se boji mrtvih kraljeva" - bio je znak da zavese mogu da padnu.

Nakon revolucije, vladajuću ideologiju odnosno njenu ikonografiju u Velikoj većnici predstavljali su srp i čekić. Oni su krasili stare štitove na kojima su nekada bili grbovi prethodnih država, da bi 1961. godine svi bili prefarbani sivomaslinastom bojom. Tako je peti sloj farbe sahranio sve prethodne, a kako su oni izgledali, malo ko je znao ili hteo o tome da govori.

Najzad, 1991. godine prilikom restauracije i skidanja slojeva, ukazali su se i stari simboli.

Da li je ostalo još nešto da se otkrije na ovu temu? Sasvim moguće. Ne kada je reč o onim prostorima koji su bezbroj puta fotografisani i renovirani, već u nekim budžacima beskrajnih hodnika ove građevine.

Kao što su, na primer, stilizovana ocila i šahovnica, jedno do drugog, na vratima dve sporedne prostorije (ostava za spremačicu i wc). Možda ih je nekada bilo više, u vreme Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, ali su do danas ostala samo po neka, verovatno sasvim slučajno.

(Telegraf.rs)