45 % dece u Srbiji izloženo nasilnom disciplinovanju: UNICEF za Telegraf objašnjava faktore i mere

Nažalost, čak i kada potpuno želimo da zaštitimo svoju decu od bilo kakvog nasilja, moramo da znamo da je ono prisutno gotovo svuda gde se ona kreću

Nasilje nad decom u našem društvu smatra se i te kako nepoželjnim. Međutim, nasilje nije samo prebijanje deteta, tuča u školi i to nisu samo oni najteži oblici - radna i seksualna eksploatacija. To čak nisu ni samo "vaspitne batine" koje neki roditelji još zagovaraju, a drugi ih se, srećom, odriču. Briga o detetu i o nenasilnom vaspitanju zapravo je često teška borba sa samim sobom, sa okruženjem, sa našim sposobnostima... U to su uključeni brojni faktori u društvu, a još patronažna sestra trebalo bi da počne da usmerava roditelje novorođenčeta kako da ona odrastaju u svetu bez nasilja.

Preporučujemo

O tome kako suzbiti nasilje nad decom razgovarali smo sa predstavnicima UNICEF-a Marinom Bogdanović, konsultantom u Programu za zaštitu dece u UNICEF-u i Milom Vuković Jovanovic iz Programa za Rani razvoj u UNICEF-u, a povodom Svetskog dana prava deteta.

Kada govorimo o nasilnom disciplinovanju dece, treba da uzmemo u obzir činjenicu da je ono i te kako rasprostranjeno. Jedna "ćuška" - to je već nasilje. Svaka podignuta ruka, pretnja, emotivna ucena, čak i onda kada nam živci sasvim popuste zbog ponašanja, na primer, pubertetlije, pa primenimo neprimerenu psihološku kaznu.

Na primer, čak svako treće dete u uzrastu od 2 do 4 godine iskusilo je fizičko kažnjavanje od strane roditelja. Fizičko kažnjavanje dece u Srbiji opada od uzrasta 3-4 godine do uzrasta 10-14 godina, dok se psihičko kažnjavanje održava i u tom uzrastu.

- Neposredni uzroci i povodi nasilja mogu da se razlikuju, ali ono što leži u njihovoj osnovi su duboko ukorenjene norme, uverenja, stavovi i uobičajeni obrasci ponašanja u jednom društvu. Nasilni modeli ponašanja se prenose tokom vremena i iz jednog konteksta u drugi. Na primer, nasilno disciplinovanje dece, jedan je od modela ponašanja koji se prenosi kroz generacije. Najnoviji rezultati istraživanja višestrukih pokazatelja (MICS 6 istraživanje) koje je UNICEF sproveo krajem 2019. godine govori da je među decom starosti 1 do 14 godina u Srbiji, 45 procenata bilo izloženo nekom obliku nasilnog disciplinovanja. Potrebno je dakle uložiti dodatni napor da se ovi procenti smanje kroz jasno opredeljenje za podršku nenasilnom disciplinovanju dece, kao i široko postavljenu prevenciju nasilja na svim nivoima i sa različitim društvenim grupama - rekla je Marina Bogdanović, konsultant u Programu za zaštitu dece u UNICEF-u.

Nažalost, čak i kada potpuno želimo da zaštitimo svoju decu od bilo kakvog nasilja, moramo da znamo da je ono prisutno gotovo svuda gde se ona kreću, a to nije uvek pod našom kontrolom.

- Nalazi istraživanja sprovedenih u Srbiji poslednjih godina pokazuju da je nasilje prema deci široko rasprostranjeno i to u različitim oblicima i različitim okruženjima. Deca u Srbiji izložena su različitim oblicima nasilja kao što su: fizičko, emocionalno, seksualno nasilje. Nasilje može da se dešava u porodici, zajednici, školi, u digitalnom prostoru, nad decom i među decom. Ono što znamo prema izveštajima centara za socijalni rad jeste da je broj dece žrtava porodičnog nasilja dostigao 8.371 u 2019. godini, što je za 28,4% više u odnosu na 2015. godinu. Prema vrstama nasilja prema deci sa 36,1% dominiraju prijave zbog emocionalnog nasilja nad decom, zatim zanemarivanje ili nemarno postupanje kao i fizičko nasilje - kazala je Bogdanovićeva.

Državna strategija definiše i oblike nasilja.

- Usvojena Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja polazi od definicije kojom se nasilje označava kao "svaki oblik fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno nasilje". Postupci i prakse koje ugrožavaju opstanak dece, podrivaju blagostanje i ometaju njihov razvoj, uslovljeni su brojnim determinantama i faktorima. Ti faktori potiču sa više nivoa - nivoa pojedinca, nivoa interpersonalnih odnosa, kao i nivoa zajednice u kojoj ljudi žive. Ovi faktori su u stalnoj interakciji sa institucionalnim i strukturnim determinantama koje su tesno povezane sa kulturalnim kontekstom. Tako možemo razlikovati i složenije oblike nasilja poput eksploatacije - štetna upotreba deteta u svrhe profita, rada, ili seksualnih i drugih aktivnosti koje dovode do okrutnog ili štetnog ophođenja i sprečavaju detetovog razvoja i blagostanja; Trgovina decom - krivično delo koje obuhvata izmeštanje dece u svrhu eksploatacije.

- Dečji rad - zapošljavanje dece na poslovima koji su mentalno, fizički, društveno ili moralno opasni i štetni za decu; Dečji brakovi - primoravanje deteta na bračnu zajednicu, formalnu ili neformalnu; Strukturno nasilje - posredno nasilje utkano u društvene strukture koje karakteriše nejednakost i diskriminacija, uključujući neravnopravne mogućnosti za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu ili zapošljavanje, glad, siromaštvo, rasizam, rodnu neravnopravnost, kao i druge institucionalizovane forme nepravde koje nanose štetu deci i sprečavaju njihov razvoj - kazala je Marina Bogdanović.

Strategija za prevenciju i zaštitu dece je usvojena ove godine, a njen istek predviđen je za 2023. godinu.

- Izuzetno je važno što je Strategija pored unapređenja zaštite od nasilja, stavila veliki naglasak na prevenciju i sistematski rad na promeni stavova, vrednosti i ponašanja u odnosu na nasilje prema deci. Strategija predviđa niz mera koje uključuju promotivne aktivnosti i senzibilizaciju javnosti o neprihvatljivosti nasilja. Planirane su i kontinuirane obuke dece od najranijeg uzrasta, roditelja i profesionalaca o nenasilnoj komunikaciji, toleranciji na različitost i antidiskriminaciji. Predviđeni su i preventivni programi za jačanje roditeljskih kompetencija i pozitivno roditeljstvo. Strategija takođe uključuje i aktivnosti ranih intervencija koje imaju za cilj prepoznavanje dece u riziku od različitih oblika nasilja i pružanje blagovremene i intenzivne podrške. Dugoročna vizija je da sva deca u Srbiji odrastaju u bezbednom i podsticajnom okruženju u kome se u potpunosti poštuju pravo deteta na zaštitu od svih vidova nasilja - rekla je Bogdanovićeva.

Nije ni sva krivica na roditelju, roditeljstvo je intuitivna stvar, ali u velikoj meri i naučena uloga, nešto za šta treba da se pripremamo i učimo to tokom života..

- Jedna od mera koja bi smanjila rizike od izloženosti nasilju treba da bude široko dostupna podrška roditeljstvu. Poznato da je roditelj taj koji ima najveći uticaj na dete, a postoje i vrlo jasni kriterijumi vezani za definiciju kvalitetnog staranja o detetu. Aktuelno su sva saznanja o tome sumirana u konceptu podsticajnog roditeljstva. Danas sasvim sigurno znamo da postoje određene karakteristike i iskustva koja doprinose ovoj veštini, ipak niko od roditelja se ne rađa kao apriori senzitivan. Iako se često pomisli da je roditeljima znanje o roditeljstvu urođeno, da mogu sami, i da je dovoljno rukovoditi se intuicijom, dokazi o efektima na ukupan razvoj i život deteta, u celini pokazuju da je sveobuhvatna podrška porodici zaista neophodna. Roditelji bi trebali da imaju prilike da budu podržani u razvoju veština, a ovu ulogu podrške mogu da preuzmu svi sistemi na koje se roditelj prirodno oslanja tokom odrastanju deteta u svom okruženju, patronažne sestre, izabranog pedijatra, vaspitače, učitelje, pružaoce usluga u lokalnoj zajednici, socijalne radnike.

- Roditelji sami mogu i treba da budu zagovarači nenasilnog roditeljstva i promoteri društvene promene tj. društva u kome su deca zaštićena od svakog vida nasilja. Zato se ulaganja u roditeljske kopeptencije, uključujući i rodno balansirano roditeljstvo koje podstiče ravnopravnu uključenost oba roditelja u brigu i vaspitavanje dece uvek isplate. I to ne samo na nivou promene njihovog pojedinačnog ponašanja, već i menjanja kulture i socijalnih normi o roditeljstvu, razvoju dece i promociji nenasilnog okruženja za decu. Odnos povezanosti, bliskosti i poverenja između roditelja i deteta, kao i podržano nenasilno roditeljstvo, ne samo da smanjuje rizike od nasilja unutar porodice već povećava samozaštitne mehanizme kod deteta i šansu da se dete kada se nađe u riziku i potencijalno opasnoj situaciji obrati roditeljima za pomoć - navodi Mila Vuković Jovanović, Program za Rani razvoj u UNICEF-u.

(Telegraf.rs)