Velika tuga u rodnom selu Irineja: Sestra i snaha zanemele od bola, poslednji put im je tražio ovo

"Lakše se uz njega i disalo i hodalo. Imali smo tu sreću da živimo uz njega, to nije bio običan čovek... Kasno smo, možda, shvatili koliko je on bio velika ličnost, koliki duhovnik"

Nakon teške vesti koja je pogodila meštane Vidove, zbog odlaska najvećeg čoveka u istoriji ovog kraja, patrijarha Irineja, ljudi tiho dolaze ispred crkve koju su u njegovu čast podigli i pale sveće.

Preporučujemo

Vest o njegovoj smrti rodbina i komšije primili su sa velikom tugom. Patrijarhovoj rođenoj sestri Milijanki Kovačević (86), kao i njegovoj snahi za pokojnim bratom Vukomanom, Desanki (88), bilo je najteže. Milijanka nije imala snage ništa da kaže, samo je plakala i uzdisala sedeći na krevetu ispod uramljene slike njenog brata.

- Ne mogu vam ništa reći. Nemam snage, ne mogu... - kratko je za Novosti rekla Milijanka.

Ni patrijarhov sestrić Slobodan (65) nije skrivao suze žaleći za ujakom, koga je, kako kaže, voleo i poštovao.

- On je svima nama bio vetar u leđa. Navikli smo uz njega da živimo. Lakše se uz njega i disalo i hodalo. Imali smo tu sreću da živimo uz njega, jer sam shvatio da to nije bio običan čovek... Kasno smo, možda, shvatili koliko je on bio velika ličnost, koliki duhovnik... Kada god nam je nešto učinio pitali bismo ga kako da mu zahvalimo, a on bi uvek odgovarao: “Meni ne dugujete ništa, samo se molite Bogu”. Čuo sam se poslednji put telefonom sa njim u sredu. Rekao mi je da je čas dobro, čas loše. Tiho je govorio. Pitao sam ga može li da ustane, da jede, a on mi je odgovorio potvrdno... Njegov sekretar je onda kazao da može i da hoda i da jede, ali da ne sme da ustaje iz kreveta... Nadali smo se najboljem, da će mu pomoći naši i ruski eksperti - priča Slobodan.

- Žao mi je što nije doživeo da mu se ispuni želja da osvešta crkvu koju smo zajedno sagradili u Vidovi. Želeo je da se crkva i konak osveštaju dogodine, na njegov rođendan, 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, ali, nažalost, neće dočekati da je osvešta. Poslednji put je bio polovinom avgusta u Vidovi, pratio je svaki ugrađeni kamen u novu svetinju, i baš joj se radovao... Naš narod je danas mnogo izgubio, naša država je izgubila... - kazao je Slobodan.

Podsećamo, nakon jučerašnje vesti da se zdravstveno stanje srpskog patrijarha Irineja usled komplikacija sa korona virusom naglo pogoršalo njegova snaha, krepka i blaga starica, Desa Gavrilović, sa zebnjom je čekala vesti iz Beograda o svom „batu“ kako i dan danas zove srpskog patrijarha.

- Mnogo mi je teško palo kad sam čula da je bolestan, ne daj Bože da doživim da umre. Ostadoh bez mog Bata... Ode siromah... Ne mogu da zamislim da ga više nema. Nadala sam se da će ozdraviti, i da će u pomoći i ti ruski lekari... Ali, šta ćeš... Htela sam da idem i da ga obiđem, dogovarala se sa unukom Stefanom koji živi u Nemačkoj... Ovako će doći, ali na sahranu moga Bata - kroz plač je pričala neutešna Desanka, koja je patrijarha još od kako se udala za Vukomana prozvala Bato.

- Ja sam ga ceo život zvala Bato. Tako je ostalo i pošto se zamonašio, ali i kada je postao patrijarh. Njegova sestra mi je zamerala na tome, rekla bi mi da nije on više Bato, nego Njegova Svetost. Zato sam i njega pitala da li mu smeta, a on mi je kazao da mogu slobodno da ga zovem kako volim. On je bio najbolji čovek koga sam ja u životu znala i koji je hodio ovom zemljom.

Patrijarh Irinej poslednji put u svom rodnom selu boravio je 14. avgusta ove godine kada je obišao radove na izgradnji crkve koja će najverovatnije po njegovoj želji biti posvećena Uspenju presvete Bogorodice, a njenu izgradnju pomogao je verujući narod.

- Naš patrijarh, ali pre svega ujak i rođak bio je zadovoljan drvenom crkvom koju smo izgradili njemu u čast. Insistirao je da svetinja bude što skromnija i da se ne razmećemo skupim detaljima, a jedina želja bila je da se ispred crkve nadogradi trem što smo mi i učinili - rekao je za RINU, Slobodan Kovačević njegov sestrić.

Rodna kuća patrijarha Irineja nalazi se na 300 metra od mesta gde je sagrađena drvena crkva, a bogomolja je počela da se gradi 2015. godine.

- Crkva ima oko 90 kvadrata, pripada redu manjih, skromna i po materijalu i po svemu, ali smo se trudili da na arhitektonski i na drugi način dobije jednu finu duhovnu dimenziju kakvu zaslužuje - izjavio je prof. dr Miloš Radovanović.

Patrijarh Irinej preminuo je jutros u 7:07 u VMC Karaburma od korona virusa, nakon što mu se stanje juče pogoršalo.

(Telegraf.rs)