Nišlijka (68) jača od mraka: Pod svetlom lampe slika ikone, veze nošnju i čuva srpsku tradiciju

Violeta Stoiljković izrađuje nošnju, veze, šije i slika, a za njene lutke od lejki, posebne vrste tikve, zainteresovala se i turistička organizacija

Kada je pre ravno 10 godina ostala bez posla u "Jugorendgenu", Violeta Stoiljković iz Niša nije ni slutila da će joj to promeniti život nabolje. Iskustvo koje je stekla šijući zaštitne kecelje za izvoz u Rusiju, što joj je bio posao, pokazalo se kao dragocena odskočna daska da se otisne u krojačke vode.

Preporučujemo

Ali, Violeta se na tome nije zaustavila - upisala je školu ikonopisa i otkrila svoj talenat i za slikarstvo, pa za duborez, za izradu narodnih nošnji, pa za zlatovez, izradu raznih ukrasnih predmeta i suvenira.

Kroz udruženje "Etno art" čija je predsednica, okupila je žene sličnih sklonosti a njihov rad nije prošao neprimećen. Sa nebrojano mnogo manifestacija na kojima su Violeta i njene družbenice učestvovale, stigle su nagrade koje je teško prebrojati. Ono što njen rad čini još vrednijim je što poslednjih šest godina šije, slika i veze pod svetlošću lampe na gas jer joj je zbog spora sa EPS-om koji još nije dobio epilog, isključena struja.

- Sve mi je inspiracija i razne stvari pretvaram u interesantne kreacije. Veliku podršku mi pruža opština "Crveni Krst". Zahvaljujući njima sam se naučila ikonopisu, a oni su od mojih slika napravili stalnu izložbu u Cerjanskoj pećini. Za moje suvenire se zainteresovala i turistička organizacija Niša, posebno za moje lutke od lejki (posebna vrsta tikve). Uradila sam 12 kompleta muških i ženskih nošnji, torbe sa etno motivima i još mnogo toga što prezentuje našu tradiciju - priča ovo šezdesetosmogodišnjakinja čijoj energiji se samo može zavideti.

Kaže da je od detinjstva osećala umetničku žicu, ali da je život odveo na drugu stranu.

- Želela sam da upišem umetničku školu ali su roditelji hteli da što pre dođem do svog parčeta hleba pa sam upisala mašinsko-tehničku. Prihvatila sam to kao svoju sudbinu i ko zna da li bih imala hrabrosti da se odvažim da ostvarim svoje snove da nisam ostala bez posla.

Ni tu se nisam zaustavila, prekvalifikovala sam se i radim kao negovateljica u Gerontološkom centru.

A, kad dođem kući, prihvatim se igle ili slikarske četkice. Priznajem, nije lako uz "gasarče" , naročito sada kada tako rano padne mrak. Hoće oči da zasuze, nije lako u ovim godinama čkiljiti uz lampu ili sveću, ali kada se nešto voli, ništa ne može da bude smetnja  - kazala je Violeta.

(Telegraf.rs)