Cela porodica Damira Okanovića imala je koronu: Ležao sam u bolnici i čuo da su ćerke i žena bolesne

* Bila je zaražena cela porodica direktorka Komiteta za bezbednost saobraćaja * On je ležao na Infektivnoj klinici * Prvi put za medije govori i kaže da se danas, mesec dana kasnije oseća umorno, i kao da radi na 2 cilindra

U statistici od 84.568 osoba, kojima je u Srbiji dijagnostikovan korona virus, nalazi se i direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović. I on, i njegova cela porodica. Supruga i dve maloletne ćerke, jedna predškolac, druga učenica petog razreda. Sve se to dešavalo pre skoro mesec dana. Ćutao je. Iako ljubitelj društvenih mreža, nije se oglašavao, a danas ekskluzivno za Telegraf.rs, Okanović, pošto su svi postali negativni, govori kako je izgledala njegova borba sa kovidom, kao i da li ga je ova pošast skroz pustila iz svojih kandži.

Preporučujemo

Okanović je osam dana imao temperaturu do 39 stepeni. U kovid ambulantu je otišao četvrti dan od pojave simptoma, odakle je posle pozitivnog PCR testa i rentgena pluća, upućen u Kliniku za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, gde je hospitalizovan.

Bio je ubeđen da je dobio stomačni virus, a još dodatno sebe ubeđivao da nema koronu jer je imao čulo mirisa.

Taman kada je izašao sa infektivne klinike, korona je "zgrabila" i njegovu suprugu, a u međuvremenu i ćerke.

Za Telegraf.rs ističe da ga je ova bolest izbacila iz ležišta, te i da se danas, mesec dana kasnije, oseća kao da radi na dva cilindra.

- Osam dana neprekidno sam imao temperaturu do 39 stepeni. Pre toga, prvo sam bio malaksao, bezvoljan, izgubio sam apetit. Onda je tek krenula temperatura i bolovi u zglobovima. Miris sam izgubio peti dan. Inače, čim sam dobio temperaturu, počeo sam na svaka dva sata da prskam parfem i proveravam imam li miris. Bilo ga je, i bio sam ubeđen da kod korone mora da se izgubi miris. Zato sam izgubio četiri dana, tokom kojih sam mogao da primam terapiju, a korona je dobila dragoceno vreme da nesmetano napada moj organizam.

- Ukus mi se promenio, osećao sam slatko i slano mnogo više nego inače. Imao sam promenu i u vidu. Drugačije su mi bile boje, nijanse. Dok bih gledao napolje sa terase, slika bi mi bila drugačija, kao kada gledate film na nekom drugom televizoru, a ne na onom na kojem ste navikli. Za sluh još ne znam da li mu se nešto desilo - priseća se Okanović svih muka sa simptomima, pošto je kovid uspeo i u njegov organizam da se "useli".

Virus gripa i korona ne mogu da se porede

Napominje da je u njegovom slučaju korona mnogo uticala i na psihu. I, kao neko ko je preležao i grip, objašnjava da virus gripa i kovid ne mogu da se porede:

-  Dva dana sam bio totalno bezvoljan. Nisam želeo da komuniciram ni sa kim, ma, totalno bezvoljan. Tri dana sam samo spavao i dremao. Nije mi bilo ni do čega. Jedan dan sam bio toliko nervozan da sam prvi put u životu bio u iskušenju da popijem lek za smiranje. Onda, peti dan me je kidala glavobolja. Tačno vidiš  kako te pomera iz ležišta... Kad imaš grip, imaš bolove u zglobovima, temperaturu, a ovo utiče i na psihu, na raspoloženje. Ovo nema veze sa klasičnim gripom. Skroz te izbaci iz ležišta.

Kada mu je četvrti dan prijatelj lekar rekao da uopšte ne mora da izgubi miris, odmah je otišao u kovid ambulantu. Urađen mu je PCR test. Nalaz je bio pozitivan. Odatle se upućuje u Kliniku za infektivne i tropkse bolesti KCS-a.

- Nisam dobro postupio u startu. Izgubio sam četiri dana, ranije bih otišao kod lekara. Iz kovid ambulante sam upućen na Infektivnu, gde su me ostavili da legnem pošto sam osam dana neprekidno imao temperaturu i sumnju na upalu pluća. U Infektivnoj sam ležao pet dana. Za te ljude mogu samo da kažem da su vrhunski profesinalci. Od lekara preko sestara do svih ostalih.

- Gledao sam kako se ophode prema svakom pacijentu. Skroz profesionalno. Imaju veoma lep odnos sa njima. Imaju jako dobre i ozbiljne procedure. Osećao sam se neviđeno sigurno kod njih. Obično čovek kada ima neka loša iskustva, pa kada se vrati na to mesto, bude mu neprijatno. Kada sam išao na kontrolu posle toga, ja sam se osećao lepo. Osećao sam se potpuno sigurno. Znao sam da sam u pravim rukama. Zaista sjajno iskustvo. Loše je što sam morao da legnem, ali u tom trenutku zaista nije postojalo bolje mesto za to od Infektivne klinike - priča Okanović za Telegraf.rs.

Pozitivan test olakšanje, ne i strah

Na pitanje da li se uplašio, kaže da nije, već da je osetio veliko olakšanje.

- Nisam se uplašio. Ali, recimo, interesantno je da, kada mi je žena otvorila rezultat test na mejlu, i kada mi je rekla da sam pozitivan, osetio sam olakšanje. Znao sam šta je, a sa druge strane, šest meseci i više živimo u nekom strahu, da li ćemo se zaraziti. I, evo, dobio sam... Pao mi teret. Sad nema čega da se plašim - priča nam on.

U međuvremenu, dok je ležao na klinici, saznaje da su mu pozitivne obe ćerke i žena.

- Prvo su klinke dobile pozitivan test, a onda žena. Ona nije bila u bolnici. Ali, Bog nas je pogledos što nismo u isto vreme bili u bolnici. Ona kada je imala simtome, ja sam već pregurao najgore. Iskreno, ja sam se najbolje osećao na Infektivnoj. Četvrti, peti dan sam se pitao zašto ležim tamo. Osećao sam se bolje nego sada kada sam ozdravio. Ali, rekli su mi da će mi biti lošije kada dođem kući, i u pravu su ljudi - ističe Okanović.

Kako izgleda kada je cela porodica zaražena?   

-  Najveći je problem ako se u porodici desi istovremeno. Ne mogu da zamislim šta bi se desilo da ja imam 39 temperaturu, žena 39, kao što je imala i dva pozitivna deteta u kući. Kako ćemo da se brinemo o njima? To je prvi i osnovni problem. Ne možeš da ih poveriš nikome osim nekome veoma bliskom ko je skoro preležao koronu. Šta da smo žena i ja morali budemo u bolnici istovremeno? Bog nas je pogledao, pa nismo u isto vreme imali taj najžešći udar ...

S obzirom na situaciju, bili su vezani za stan. Zahvaljujući fenomenalnoj reakciji familije i prijatelja, nijednog momenta im ništa nije falilo.

- Koristim priliku i njima da se zahvalim. Našoj familiji, drugarima, komšijama... Nikoga nismo morali da molimo za pomoć. Odmah su se svi ponudili, onu su nam išli u nabavku , donosili su nam čak i gotova jela, pripemljen ručak, bacali smeće, vozili kod lekara. Sve što je trebalo. Dok sam ležao na klinici, donosili su mi sve što je trebalo. Niko se nije klonio od nas, naprotiv, osetili smo veliku solidarnost i podršku prijatelja. Nismo ni u jednom trenutku oskudevali ni u čemu. Bio sam skeptičan kako će deca da izdrže toliko dugo u stanu, ali i to je dobro prošlo - kaže Okanović, koji pretpostavlja kako su se zarazili ali nije siguran:

- Znam da će se mnogi dobronamerni ljudi zabrinuti s tim u vezi, ali tokom pričešća nisam sigurno, s obzirom na to da sam se poslednji put pričestio krajem avgusta. Zaista smo se pazili, nosili maske i gde je obavezno i gde nije, preduzimali i ostale preventivne mere, ali korona je, ipak, našla svoj put.

Umorno, umorno i umorno

Pitam ga kako je danas, skoro mesec dana kasnije i dobijam odgovor od tri "umorno".

- Umorno, umorno i umorno. Danas kao da radim na dva cilindra. Fali mi energija, snaga... Lekari su savetovali narednih mesec dana bez ikakvih naprezanaja, a tri meseca će mi biti potrebno da se vratim u prethodno stanje. Deca su bez simptoma, mada je i starijoj lekar naložio, iako nije imala nikakvih simtoma, da 90 dana ne sme da ima fizičke aktivnosti, sport - kaže on. 

Naš stručnjak za saobraćaj poručuje svima da se odmah jave lekaru čim osete prve simptome.

- Velika greška je ostati kod kuće, a ne otići kod lekara kada se osete prvi simptomi. Ako se čovek javi na vreme lekarima i ako dobije odgovarajuću terapiju, iole zdrav čovek ne može da veći ima problem po mom mišljenju. Mislim da  najveća problem, koji neko može da napravi, jeste kada oseti simptome da ne ode kod lekara, nego da proceni kako on može sam sebe da izleči i da potceni opasnost - istakao je Okanović.

Za kraj navodi i da ne razume ljude koji poriču postojanje korone i posledice koje mogu nastati.

-  Ne razumem ni ljude koji ne preduzimaju preventivne mere jer nošenje maske doživljavaju kao neki znak slabosti i kukavičluka, ili neče da nose masku jer smatraju da se na taj način pokoravaju sistemz.  Pitam se da li ti ljudi peru zube pred spavanje, ili prkose svima dokazujući kako je pranje zuba zapravo štetno?

I da, za sve one koji se upućuju u Kovid ambulantu u Koste Glavinića 3a na Savskom vencu savetuje da nikako ne izlaze kod broja 3, jer jer je 3a od broja 3 udaljen 296 metara.

(Telegraf.rs)