Subotičanka preživela 6 operacija, a njena ćerka (12) još u stomaku moždani: Žive u kući sa miševima

"Nemamo vodu, ni struju. Sve dobijamo od komšija. Ne želim tako da tako živimo"

Dom dvočlane porodice Lebović iz Subotice, je mala ruševna kuća u Ulici doktora Ferenca Bodrogvarija. U njoj živi Ester Lebović sa ćerkom Sanjom (12), koja pohađa Školski centar za vaspitanje i obrazovanje slušno oštećenih lica “Dositej Obradović” i, uprkos nemaštini, odličan je đak.

Preporučujemo

- Živimo u velikoj nemaštini. Preživela sam šest operacija. Lekari su mi rekli da je šansa da Sanja i ja preživimo iznosila svega jedan odsto. Preživele smo. Na žalost, Sanja je pretrpela moždani udar. Kažu, još dok je bila u mom stomaku. Zbog posledica moždanog udara mora da pohađa specijalnu školu, ali sam ponosna na nju. Odličan je đak i dobra devojčica  - kaže za portal Subotičke.rs Ester Lebović.

Sanja je imala svega dve godine kada je porodica Lebović pronašla napuštenu trošnu kuču u Ulici Ferenca Bodrogvarija. Do tada su bili podstanari u kući daljeg rođaka. Kada je rođak preminuo, porodica je rešila da njegovu kuću proda.

- Muž je bio, takođe, težak bolesnik. Bolovao je od više teških bolesti. Na žalost, nedavno je preminuo. Zaista nije mogao da zarađuje, sve vreme smo se suočavali sa teškim iskušenjima i bolestima. Živimo od isplata za tuđu negu i pomoć i dečjeg dodatka. Niko drugi nam ne pomaže.

- Najteže mi je što je kuća zaista trošna, što strepimo da nam se strop ne obruši na glavu i što noću moram da čuvam ćerku dok spava, doslovno terajući miševe i pacove sa nje. Ne, uopšte ne preterujem. Pacovi su nam izgrizli nameštaj, svuda ih ima. Čak sam u krevetu na kojem mi je muž bolovao, kada smo ga iznosili posle muževljeve smrti, pronašla uginulog miša - kaže Ester Lebović.

Zbog svog zdravstvenog stanja i obaveza prema ćerki ne može da radi u nekom preduzeću, ali  bi joj, kako kaže, značilo kada bi mogla da održava neku kuću koja je u boljem stanju i u kojoj nema miševa, u zamenu za mogućnost da sa ćerkom u takvoj kući živi.

-  Nemamo vodu, ni struju. Sve dobijamo od komšija. Ne želim tako da tako živimo – kaže Ester Lebović.

(Telegraf.rs)