Alarm za Srbiju: Dnevno se minimum 10 osoba priključi na respirator, na pola puta do rekorda iz jula
Trenutno uz pomoć mehaničke ventilacije diše 119 pacijenata, koji imaju korona virus
Broj osoba kojima je potvrđen korona virus u Srbiji je sve veći, bolnice su sve punije, a ono što posebno zabrinjava jeste da od danas u našoj zemlji 119 pacijenata, koji imaju kovid 19, diše uz pomoć respiratora, što je najveći broj pacijenata na mehaničkoj ventilaciji od avgusta, kada smo bili u drugom talasu. Na pola smo puta da oborimo rekord iz jula.
Preporučujemo
Sestra Nada je za orden: Zarazila se među pacijentima, jedva ostala živa, sada se vratila da pomaže
"Situacija u Srbiji veoma ozbiljna, očekuje se rast broja novozaraženih do kraja nedelje"
Od avgusta, pa na ovamo, broj osoba na respiratoru je varirao između 100 i 20, a u poslednjih mesec i po dana svakodnevno je uz pomoć ove mašine disalo oko 20 osoba. Sve do početka trećeg talasa...
Sada se broj osoba na respiratoru vrtoglavo penje. Tako je juče bilo 106 pacijenata koji su priključeni na ovu mašinu, u subotu ih je bilo 77, u petak i četvrtak 57, u sredu 53, u utorak 49... To znači da se na dnevnom nivou po minimum 10 osoba priključuje na ovu mašinu.
Četvrtog oktobra, kada je po rečima dr Predraga Kona, epidemiologa i člana Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, počeo treći talas, imali smo 21 osobu na respiratoru.
Upravo podatak koliko je ljudi na respiratoru, može biti merilo jačine trećeg talasa. Ono što se već sada zna, jeste da se pacijenti sve kasnije javljaju u kovid ambulantu, kada već imaju promene na plućima, teško dišu, a što je i najčešći razlog za stavljanje na respirator.
Stručnjaci kažu da su na mehaničkoj ventilaciji uglavnom mladi ljudi, starosti od 45 do 65 godina. Bar takva je situacija u Kliničko-bolničkom centru "Bežanijska kosa.
Kako je izjavila anesteziolog ass. dr Marija Milenković, koordinatorka kovid bolnice Bežanijska kosa, koja u regularnim okolnostima radi u Urgentnom centru, najmlađi pacijent na respiratoru u ovoj bolnici ima oko 40 godina, a najstariji 86.
- Uopšte nema starije populacije, uglavnom su to pacijenti starosti od 45 do 65 godina. Naravno, ima i poneki baš star pacijent, ali to su uglavnom oni koji su tu došli iz bolnice, posle neke operacije, gde im je i otkrivena korona. Ali, ima dosta mladih koji su zanemarivali svoje simptome s visokom temperaturom i onda su zbog pogoršanja završili na mehaničkoj ventilaciji, sa visokim stepenom oštećenja pluća viđenim na skeneru. Kada već dođu u zakasnelom stadijumu pneumonije, nema im mnogo pomoći. Uvek zahtevaju neki vid mehaničke ventilacije, neinvanzivne ili invazivne - izjavila je ona za Kurir.
Kako je direktorka KBC "Bežanijska kosa" prof. dr Marija Zdravković izjavila za Telegraf.rs krajem prošle nedelje kada smo posetili crvenu zonu ove kovid bolnice, veliki je uspeh i za doktore i za pacijenata kada se bolesniok skine posle 10 dana sa repsiratora.
- Mi kad stavimo pacijenta na respirator, trudimo se da on bude na njemu što kraće. Što je duže na respiratoru, manja je šansa da se "skine" sa njega. Zato mi sa ponosom pričamo o pacijentima koji su skinuti sa respiratora posle 40 dana. Posle 10 dana, to je veliki uspeh i za doktore i za pacijenta - rekla nam je prof. dr Marija Zdravković.
Kako kaže, svi pacijenti koji uđu u intenzivnu negu, njih 50 odsto nema šansu da izađu iz nje u startu.
- I sve više se povećava taj rizik kako vreme odmiče - kazala je on i dodala i da su NIV maske na korak od intubacije.
60 odsto uspešno skinuto sa respiartora
U toku prvog i drugog talasa bilo je pacijenata koji su na respiratoru proveli i po više od 40 dana. Zaključno sa drugim talasom, naši anesteziolozi su uspeli da skinu uspešno 60 odsto ljudi sa mehaničke ventilacije.
Nažalost, 40 odsto njih nije imalo tu sreću, a razlog je, kako je svojevremeno rekao u intervjuu za naš portal prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničkog centra Srbije, što se ljudi kasno javljaju lekarima.
- Ko su ti ljudi koji dospeju na respirator? To su oni pacijenti sa najtežom kliničkom slikom, i oni koji bi, da nisu postavljeni na mehaničku ventilaciju, umrli vrlo brzo. Zbog toga je velika smrtnost na respiratoru. Što znači, da nema respiratora, 100 odsto njih bi umrlo, ali pošto su na respiratoru, ipak 50 odsto i više preživi. Različiti su podaci, ali mislim da smo mi oko 60 odsto pacijenata skinuli sa respiratora. Egzaktan podatak će svakako biti posle jedne velike restrospektivne analize.
- Ono što imamo trenutno jeste da su svi oni pacijenti, koji nisu došli u izuzetno teškom stanju, skinuti sa respiratora. Sa druge strane, imamo 4o odsto smrtnost na respiratoru zbog svih onih koji se nisu na vreme javili u bolnicu. Zbog progresije bolesti došlo do je pogoršanja, pa su morali biti stavljeni na mehaničku ventilaciju - objasnio nam je prof. dr Lađević.
Na pitanje koliko je tasčno da respirator ostavlja posledice, rekao nam je da mehanička ventilacija, pomaže, i to definitivno:
- Bez njega takav pacijent ne bi preživeo niti bi imao šansu da preživi. Jedino može da ostavi neku posledicu ukoliko se sa mehaničkim ventilatorom nestručno barata, ali to je kao i sa svakim drugim uređajem. Ako lepo vozite kola biće sve u redu, ali ukoliko ne znate, možete da napravite džumbus. Tako je i sa respiratorom. Ukoliko ga pravilno koristite, i ukoliko znate kako da setujete parametre ventilacije, on može samo da pomogne pacijentu da preživi.
Na respirator baš kada mora
Profesor dr Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog i bivši član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa u jednom momentu, jo u toku prvog talasa je rekao da smo napravili grešku sa respiratorima, zbog zgrušavanja krvi, i objasnio da je Boris Džonson bio na njemu, da ne bi tako brzo ozdravio.
- To je sad skoro oficijalna priča. Pokazalo se da zbog sklonosti ka trombozama, oni koji se stave na respirator, imaju vrlo visok mortalitetat. Sada je preovladao taj stav da se na respirator stavlja samo u krajnjem slučaju. Boris Džonson je sam izjavio da je zahvaljujući svom doktoru ozdravio i da je otišao na respirator sumnja da bi sišao sa njega.
- Sad se način lečenja promenio. Shvatilo se da to nije ona obična pneumonija kao što se mislilo na početku. Ali, to je zato što nije bilo obdukcija. Tu je greška. Nismo znali od čega nam umiru pacijenti. Tek kada je epidemija, u stvari, došla u velike centre, svetske, gde ljudi imaju puno iskustva sa tim, oni su onda zapazili da to nije sasvim u redu - kazao nam je prof. dr Nestorović.
Najviše pacijenata na respiratoru, otkako je počela epidemija korona virusa, u bolnicama u Srbiji bilo je 22. jula. Čak 205 bolesnika je disalo uz pomoć mehaničke ventilacije.
(Telegraf.rs)