Prošle godine najviše zemljotresa u protekle 3 decenije: Mionica pamti potres VIII stepena (TABELA)

Samo pet zemljotresa zabeleženo je 1995. godine

Prema statističkim podacima, prošle godine zabeleženo je najviše zemljotresa u Srbiji u poslednjih gotovo 30 godina - čak 1.613.

Preporučujemo

Ipak, samo jedan zemljotres, i to u Prizrenu, bio je petog stepena Merkalijeve skale, a to znači da se klasifikovao kao jak potres (takav da ga oseća stanovništvo, u kućama se trese nameštaj, a manja zvona počinju da se oglašavaju).

Ostalih 1.612 zemljotresa bili su slabijeg intenziteteta.

Statistika za poslednje tri decenije pokazuje da je broj potresa veoma promenljiv, ali da su se i jači potresi dešavali baš onda kada krene "zatišje". Ali, koliko ovaj zaključak može da zavara, pogledajte u objašnjenju na kraju teksta.

Početkom devedesetih godina imali manji broj zemljotresa, a 1995. godine samo pet. Međutim, iako se i narednih godina ukupan broj zemljotresa nije značajno povećavao, 1998. godine imali smo veliki potres u Mionici, koji je bio osmog stepena. Takav zemljotres smatra se štetnim - većina dimnjaka se ruši, javljaju se veća oštećenja na tornjevima i fabričkim dimnjacima, dolazi do odlamanja njihovih pojedinih delova. U planinskim predelima dolazi i do otkidanja stena...

Iste godine imali smo i dva potresa sedmog stepena, a reč je o silnom potresu koji izaziva veliki strah, a toliko je jak da crkvena zvona počinju da zvone sama od sebe. Loše izgrađeni dimnjaci padaju, a na nekim zgradama javljaju se pukotine.

I naredne, 1999. godine imali smo dva takva silna zemljotresa (VII stepen), a takav potres ponovio se i 2002. godine u Gnjilanu.

Sve do 2010. godine nismo imali jačih zemljotresa, kada se dogodio onaj u Kraljevu. On je, takođe, bio VII stepena, ali smo bili svedoci popriličnog urušavanja i u samom centru ovog grada. Pucali su prozori, otpadala je fasada, a dvoje ljudi je u ruševini jedne porodične kuće izgubilo život.

Od 1981. godine u Srbiji nije registrovan nijedan potres IX (devetog) stepena. Takav potres smatra se pustoanim - on razara većinu kuća od kamena, značajno oštećuje ili ruši mostove, dolazi do pucanja vodovodnih i gasnih cevi, a u mekom tlu otvaraju se pukotine.

Ipak, broj zemljotresa u samo jednoj godini ne govori nam gotovo ništa, objasnili su nam u neformalnom razgovoru u Seizmološkom zavodu. Bile bi, kažu, potrebne stranice i stranice teksta da se to objasni, a njihova uloga, dodaju, nije da edukuju, već da mere.

Ipak, slikovito su nam objasnili koliko je (bez)značajna interpretacija samo jedne godine - to bi bilo kao kada bismo lekare pitali kako je za jedan dan rođeno 14 beba u porodilištu, a obično ih bude dve do tri. Niti to lekari mogu da znaju, niti nam jedan dan išta govori o natalitetu.

Tako u zemljotresima mogu da se traže zakonomernosti samo u mnogo dužim periodima nego što to pokazuje jedan statistički godišnjak, gde su objavljeni podaci za poslednjih 30 godina.

Mereno vremenom ljudskog života, jedna godina bi za istoriju zemljotresa na zemaljskoj kugli (a to je 250 miliona godina) mogla da se zamisli kao jedan treptaj oka ili čak samo pomisao na treptaj.

- Šta se dogodilo u toj pomisli na treptaj? To je geološka skala koja ima podeoke na milione godina - rekli su nam.

(Telegraf.rs)