Vodenica 200 godina, a vodeničar 92: Iz Beograda se vratio u rodno selo i oživeo porodični posao
Hlebovi od integralnog brašna vratili nadu vodeničarima
Milivoje Stanković (92) iz Golemog sela kod Vranja i u desetoj deceniji održava svoju vodenicu, staru 200 godina.
Preporučujemo
Jovanu rođenu sa 550 g tri puta su oživljavali: Mrvica peva i kad je najteže, a srce majke plače
Obolelo još 614 ljudi u Srbiji, preminula 792. osoba: Novi grad se probio na 3. mesto neslavne liste
Mlinovi na električni pogon doveli su do gašenja vodenica potočara. Ali, zahvaljujući tome što su hlebovi od integralnog brašna postali sve zastupljeniji na trpezama mnogih domaćinstava, stare vodenice se renoviraju i aktiviraju.
U ranija vremena nije bilo sela u Poljanici koje nije imalo po nekoliko vodenica. Mleli su se pšenica, kukuruz, raž i ječam. Tako je i deda Mile, kako ga ovde zovu, po izlasku u penziju, došao iz Beograda u rodno selo i počeo da kao nekada u detinjstvu i ranoj mladosti melje žito u vodenici.
- Od kako znam za sebe, vodenica je mlela žito, osim kada zbog suše tokom leta zna da ne bude dovoljno vode, koja može da pokreće točak. Pričali su deda, otac, da su naši stari ovde mleli žito, te da ta tradicija traje evo 200 godina. Živeo sam i radio u Beogradu, a onda po izlasku u penziju, vratio sam se sa suprugom u rodno selo - priča deda Mile.
On priča kako sada sada melje brašno za svoje potrebe, ali i za sve koji mu donesu i to naravno besplatno.
Očekuje da sa jesenjim kišama voda u planinski potok nadođe, te vodenični žrvanj ponovo krene da melje zrnevlje.
Takođe, kako kaže, nada se da će tradicija biti nastavljena i da će njegovi potomci, takođe nastaviti sa ovim poslom, makar iz hobija.
(S. T.)