"Ne šapućite u društvu": Šta sve moraju da nauče komunalni milicajci pre no što obuku uniformu?

Zanimljivo je koliko moraju da poznaju psihologiju

Komunalni milicijaci, doskora policajci, opremljeni i sredstvima za prinudu, već 10 godina pomažu gradskim službama i inspektorima da se u gradu zavede red. Ali, šta sve komunalni policajci moraju da znaju?

Preporučujemo

U Priručniku iz 2010. godine, objavljenom na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave obuhvaćeno je mnogo oblasti - od prava do psihologije. Tako, između ostalog, uče i kako da prepoznaju pozitivne, a kako negativne ljudske emocije, kako se razgovara sa drugima, prepoznaje laž, izbegava manipulacija, rešavaju konflikti...

Komunalni milicajci trebalo bi da otkriju i šta govorimo dok ćutimo, odnosno, kakva je naša neverbalna komunikacija...

Da bi uopšte mogli da rade svoj posao, moraju da znaju i neke osnovne pojmove, pa su tako definisane reči "građenje", "rekonstrukcija", "dogradnja", "investitor"... Tu su, naravno, sva prava i obaveze koji proističu u sektoru građevinarstva, a čitave glave posvećene su i drugim aspektima komunalnog života - vodovoda, prevoza, zaštite životne sredine...

Međutim, da komunalni milicajci stiču i šire znanje pokazuje, na primer, učenje o telegrafiji i telefoniji. Tu se gradivo malo i komplikuje, pa s prelakom na radio-komunikacije i radio-sisteme moraju da nauče nešto i o frekvencijama, "simpleksnom", "semidupleksnom" i "dupleksnom" načinu rada i detaljno opisanom korišćenju "motorole".

Nakon učenja o pravnim aspektima i komunikacijama, sledi poglavlje o "mentalno-higijenskim aspektima profesije".

Tu se dolazi do izučavanja emocija.

Najpre je važno razlikovati šta su senzacije, a šta emocije i koje su njene osnovne komponente i podele.

Potom, sledi pasus u kojem se opisuju zdrave i nezdrave emocije i to kroz objašnjenje pomalo komplikovanog racionalno-emotivno-bihevioralnog koncepta.

Kada su u pitanju zdrave i nezdrave emocije, one se dele prema situacijama. Postoje samounapređujuće i samoosujećujuće emocije. Kada je u pitanju gubitak, zdrava emocija je tuga, a nezdrava depresivnost. Kod opasnosti, zdrava je strah, a nezdrava - anksioznost. Reakcija na frustraciju može biti pozitivna ljutnja ili negativni osvetnički bes. Za grešku dobra emocija je kajanje, a negativna osećanje krivice. Za nepravdu to su razočaranje ili loša emocija uvređenost. Kod pretnje odnosu kao zdrava se javlja zabrinutost, a nezdrava je ljubomora. Kod neadekvatnosti pozitivna emocija je žaljenje, a negativna sramota.

Moraju milicajci da poznaju i fiziološke promene pri emocijama. Uči se o endokrinom sistemu i vegetativnom nervnom sistemu; detaljno se opisuje rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao i simpatički i parasimpatički nervni sistem.

Dolazi se i do talamusa, amigdale, vizuelnog korteksa, a sve to ima veze sa reakcijom "Bori se ili beži", kada se povećavaju krvni pritisak i otkucaji srca, a veliki mišići spremni su za mrzu akciju.

Slede pasusi o funkcijama emocija i njihovoj kontroli.

Posebna pažnja posvećena je strahu i njegovim vrstama, komponentama i svrsi... Detaljno se opisuju simptomi straha, kao što su: teško disanje, osećaj gušenja, lupanje srca, drhtanje, znojenje, pa čak i gluvoća.

Do detalja opisuju se i ponašanja u strahu, strategije za ovladavanje strahom.

U pitanju su stranice i stranice teksta posvećenom emocijama i psihologiji. Uči se i o tremi, agresivnosti, ljutnji, besu, anksioznosti, frustraciji, motivaciji, stresu...

Naznačeno je i da je važan deo posla komunalnih policajaca (danas milicajaca) intervencija u konfliktnim situacijama.

- O trećoj osobi u rešavanju konflikta govorimo kada komunalna policija interveniše između građana, kao treća osoba. To je, na primer, svađa dva nepoznata lica na ulici - navodi se u priručniku.

Postoje čak četiri faze u ovom, naizgled jednostavnom procesu.

Posle ovog važnog dela koji se odnosi na psihologiju, detaljno je razrađena i oblast ljudskih prava.

Sledi deo povezan s praktilnom obukom, gde se uče borbene veštine i fizička sprema, kao i upotreba palice i sredstava za vezivanje - onaj delokrug rada komunalne milicije koji slovi za najmanje popularan i primenjuje se samo u krajnjoj nuždi....

Ali, ni tu nije kraj učenju. Komunalni policajac mora da savlada i veštine komunikacije.

- U svakodnevnom obavljanju dužnosti komunalni policajac biće u obavezi da piše službene dopise, beleške ili izveštaje. Pravilo je da se dnevni izveštaj piše na kraju radnog vremena, i ukoliko veština pisanja službenog akta nije dobro savladana, umesto u rutinski taj posao mogao bi se pretvoriti u višečasovno mučenje. Nepravilno napisane izveštaje i dopise niko ne čita, a osim toga, oni mogu dovesti i do grešaka u komunikaciji, čije posledice mogu biti velike - piše u priručniku.

Nakon toga slede stranice teksta o komunikaciji, kao i govornom bontonu. Daju se i saveti. Na primer, "kada prilazimo drugima, red je da ih pozdravimo", ili "ne šapućite u društvu". Uči se i značaj reči "izvolite, molim, hvala, oprostite".

Takođe, izučavaju se i tehnike izbegavanja manipulacije, načini upućivanja kritike, neverbalna komunikacija, kako se primećuje laganje...

Tu su i važne stranice o pružanju prve pomoći, kao i o drugim praktičnim stvarima koje su bitne u radu milicajca, a tiču se oružja, postupanja u požarima i slično...

Možda neke od ovih stvari koje uče naši komunalni milicajci deluju kao nepotrebne, ali i te kako su važne u njihovom poslu, koji je mnogo širi od pukog korišćenja zadatih ovlašćenja i tumačenja zakona, pravilnika i drugih akata...

(Telegraf.rs)