Peh s MMR vakcinom može Srbiju skupo koštati: Otvoren put ka epidemijama, kakve mogu biti posledice?

Broj vakcinisanih MMR vakcinom bio je i više nego zadovoljavajuć do 2013. godine, da bi 2014. godine rapidno opao. Procenat od više od 90 odsto vakcinisanih prešli smo posle toga samo 2018. godine

Obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubeole, ponovo se u toku prošle godine smanjio, što bi Srbiju  opet moglo da suoči sa epidemijama ovih bolesti. Taman kada smo pomislili 2018. da smo se opametili, jer je posle više godina tada obuhvat ovom vakcinom bio 93,4 odsto, prošle godine smo imali peh, koji može skupo da nas košta. 

Preporučujemo

Naime, prema podacima Statističkog godišnjaka Srbije, koji je juče objavio Zavod za statistiku, obuhvat MMR vakcinom u toku prošle godine iznosio je samo 88 odsto, a da bismo izbegli epidemije potrebno je da imamo obuhvat 95 odsto.

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa kaže za Telegraf.rs da ovakav obuhvat može da predstavlja problem.  

- Mi smo još pred kraj 2019. godine upozoravali da to može da bude ozbiljan problem - kaže na početku razgovora za Telegraf.rs prof. dr Tiodorović.

Na pitanje kada bi ovakav obuhvat mogao da da svoje negativne posledice, kaže:  

- To je pogotovo opasno jer imamo situaciju sa korona virusom. U tom smislu, to bi bio još jedan veliki problem, tako da takav obuhvat može biti problematičan. U  situaciji smo da moramo ozbiljno da pratimo šta se dešava. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dosadašnja vakcinacija se odvija, možda ne onim obimom koji bismo hteli, ali ona traje za decu. Nema nikakvih ograničenja, jedino sto moraju da se poštuju sve mere prevencije za koronu u dečijim dispanzerima odnosno u službama za vakcinaciju.

Na sreću, kako kaže, mala deca veoma retko obolevaju od korona virusa. To je podatak iz sveta, naučno dokazan, ali ističe, ne smemo da sedimo "na to uho".

- Deca do 7 ili 10 godina nemaju dva receptor za koronu, ali pošto primaju deca pred školu i u drugoj godini onda praktično su ta deca zaštićena. Ali, ne smemo da spavamo na to uho, moramo ih štititi. Vraćanje na situaciju iz 2016. i 2017. godine, kada smo imali epidemije morbila i parotitisa (zauški) ne bi bilo dobro. Sa obuhvatom od 88 odsto, ta opasnost objektivno preti - istakao je prof. dr Tiodorović.

Da se ne ponove 2016. i 2017. godina

Podseća da nam za sigurnost treba obuhvat od 95 odsto. Samo tako ne mogu da nam se ponove epidemije malih boginja iz 1997., 2007., i 2017. godine.

- To je preporuka Svetske zdravstvene organizacije, naučno dokazana.   

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" vakcinacija MMR-om na teritoriji Srbije u 2018. godini sprovedena je sa obuhvatom od 93,4, dok je u 2017. godini, kada smo imali epidemiju ona iznosila tek 85,2 odsto.  

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji, da podsetimo, bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Deset godina kasnije u Srbiji javila se još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelila iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.

Poslednji put, male boginje su Srbiju pogodile 2017. godine i 2018. godine. Tada je obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo. 

Poslednji slučaj malih boginja na teritoriji Srbije zabeležen je u Boru u junu prošle godine. 

Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. 1981. godine počela je primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.

Ona se prima u 13. ili 14. mesecu života.

Istovremeno, od 1994. godine započelo je davanje druge doze MMR vakcine, najpre u dvanaestoj, a od 2006. godine u sedmoj godini života, s obzirom na to da oko 5 odsto osoba vakcinisanih samo jednom dozom vakcine ne razvije imunitet protiv malih boginja.

Inače, broj vakcinisanih MMR vakcinom bio je i više nego zadovoljavajuć do 2013. godine, da bi 2014. godine rapidno opao. Procenat od više od 90 odsto vakcinisanih prešli smo posle toga samo 2018. godine, ali se, opet, vraćamo unazad...

Naime, 2005. i 2006. godine procenat vakcinisanih MMR vakcinom iznosio je 96 odsto, 2007. - 97 odsto, 2008., 2009. i 2010. po 96,  da bi 2011. godine opet bio za procenat viši - 97 odsto.  2012. godine je pao na 90, 2013. se popeo na 93. Međutim, već naredne 2014. godine obuhvat je pao na  86 odsto, 2015. na  84 a 2016. godine na  81 procenta. 2017. godine izneosio je 85,2 odsto, 2018. smo postigli uspeh sa  93,4, da bi prošle godine opet pali na procenat ispod 90, odnosno na 88 odsto.

Antivaskeri ne odmaraju 

Do pada dolazi uprkos tome što je vakcinacija MMR vakcinom obavezna. Bez nje dete ne može da se primi u vrtić, niti da krene u školu, ukoliko nema uredan imunizacioni karton.

Roditelji su u zbunu, a tome doprinose i skupovi antivaksera, koji se redovno okupljaju i propagiraju priču protiv vakcinacije. Najžešća je bila ona protiv MMR vakcine, i ona je trajala i najduže, ali je u toku epidemije korona virusa iskazano nezadovoljstvo i protiv vakcine protiv gripa, kao i protiv kovida.  

Ovi skupovi, koji su nakratko zanemeli, vratili su se sa savetima struke da se treba vakcinisati protiv gripa, ali i korone kada dobijemo kovid vakcinu. 

Poslednji takav skup je održan je početkom septembra ispred Instituta "Batut". Nekoliko stotina građana iskazalo je protest protiv, kako kažu, najavljenog testiranja vakcina protiv korona virusa. Protest je predvodila dr Jovana Stojković, koja je okupljenima rekla da je ministar prosvete najavio će roditeljima biti oduzimana deca ukoliko ih ne budu vakcinisani, pa zato okupljeni nose transparente "Decu vam ne damo".

Pre toga, ativakseri su se okupili na Trgu republike u maju ove godine. Istakli su da nemaju ništa protiv da se ljudi vakcinišu, ali da ne žele da se imunizacija obavlja prisilom.

(Telegraf.rs)