79 godina od zločina u Šumaricama: 6 činjenica o masakru nad đacima, profesorima i drugim civilima

Masakr je izvršen 19., 20. i 21. oktobra

Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 79. godišnjicu masovnog streljanja civila, među njima i đaka i profesora, u kragujevačkim Šumaricama.

Preporučujemo

Povod

Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba na putu između Kragujeva i Gornjeg Milanovca. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50.

Neselektivno streljanje

Masakr je izvršen 19., 20. i 21. oktobra 1941. godine. Streljanja su prvo počela u selima koja su Nemci zvali "legla bandita". Posle toga je doneta odluka da se ubistva nastave i u Kragujevcu. Hapšenja i racije su vršena neselektivno i stanovništvo je na streljanja izvođeno u grupama.

Hiljade streljanih

Postoje različiti podaci o broju ubijenih u zločinu. Kustos Staniša Brkić je u knjizi "Ime i broj" iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtvi streljanja u Kragujevcu.

Streljanje đaka

Nemci su upali u Gimnaziju i ostale škole, odakle su u toku nastave izveli profesore i đake. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti.

Spomen-park Kragujevački oktobar

Prostor na kome je izvršeno streljanje 1953. pretvoren je u memorijalni park. Na ulazu je podingut monumentalni muzej "21. oktobar". Do sada je spomenicima umetnički oblikovano 10 humki, a među njima je i "Spomenik streljanim đacima i profesorima", koji je postao simbol kragujevačke tragedije.

Suđenja

Komandant Franc Beme suočio se sa optužnicom za zločin u Kragujevcu. Nakon što je zarobljen u Norveškoj, izveden je na sud u sklopu Naknadnih nirnberških suđenja. Izvršio je samoubistvo. Komandant 724. puka 704. pešadijske divizije, general Adalbert Lončar je 1947. osuđen na smrt pred Vojnim sudom u Beogradu.

Krvava bajka

O ovom masakru naša velika pesnikinja Desanka Maksimović napisala je jednu od najlepših i najtužnih pesama "Krvavu bajku".  Podsetimo se njenih stihova. 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu.

Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani,

na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti svi pelcovani

i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu.

A pedeset i pet minuta pre smrtnog trena sedela je u đačkoj klupi četa malena

i iste zadatke teške rešavala: koliko može putnik ako ide peške...

i tako redom.

Misli su im bile pune i po sveskama u školskoj torbi 

besmislenih ležalo je bezbroj petica i dvojki.

Pregršt istih snova i istih tajni rodoljubivih i ljubavnih

stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom da će dugo, da će vrlo dugo trčati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu.

Dečaka redovi celi uzeli se za ruke, i sa školskog zadnjeg časa

na streljanje pošli mirno kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi istog časa se uzneli do večnog boravišta.

(Telegraf.rs)