Ovako 25 srpskih spasilaca izvlači povređenu osobu iz utrobe zemlje: Akcija u jami dubokoj 75 metara

Srećom, u pitanju je bila vežba Gorske službe spasavanja Srbije

Jedna od najtežih vrsta spasavanja je kada spasioci moraju nekoga da izvuku iz utrobe zemlje, iz dubokih jama. Zato je Gorska služba spasavanja Srbije organizovala vežbu speleospasavanje, odnosno izvlačenje i bezbedna evakuacija ljudi iz jame, sa dubine od 75 metara.

Preporučujemo

Osim spasilaca Gorske službe spasavanja u vežbi su učestvovali i pripadnici vatrogasaca-spasioca iz spasilačke jedinice Bor, kao i pripadnici Sektora za vanredne situacije i „Srbijašuma“. Organizaciju vežbe pomogli su grad Bor i planinarsko-speleološki klub „Dubašnica“ iz Zlota.

U vežbi je učestvovalo 25 spasilaca Gorske službe spasavanja Srbije koji su u jami, na dubini od 75 metara, posebnim tehnikama speleospasavanja, kroz uske prolaze i kanale, kao i vlažne i blatnjave stene, uspešno evakuisali povređenu osobu.

- Speleospasavanje iz jama i pećina je jedan od najtežih domena spasavanja, gde koristimo posebno opremu ali i logistiku, od obučenih ljudi spelospasilaca, površinskog transporta, ljudi koji vode evidenciju, pa sve do ishrane i motornog trasporta. Takođe, u jami ili pećini su i posebni uslovi kretanja, koji su tehnički veoma zahtevni, i sami po sebi predstavljaju još jednu prepreku da povređeni zajedno sa nosilima budu bezbedno evakuisani - kaže Stefan Drakulić, spasilac Gorske službe spasavanja Srbije.

Ulazi u jame i pećine su često neprohodni i na strmim terenima, kroz šiblje i jaruge, koje predstavljaju posebnu opasnost. Samo speleospasavanje je u vertikalnom položaju, gde su uski procepi i kanali, kao i večiti mrak i to su samo neke od prepreka koji mogu uticati na celokupan tok akcije spasavanja.

Vežba speleospasavanja održana je u jami "Hajdučica" koja se nalazi sa leve strane Miholjske reke, na obodu Lazarevog kanjona, blizu sela Zlot.

GSSS

GSS Srbije su 1952. godine osnovali iskusni alpinisti Planinarskog saveza Srbije, dok danas službu sačinjava oko 250 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci i skijaši. U svojim redovima služba ima lekare, doktore nauka, inženjere, pripadnike vojske, specijalnih jedinica policije, studente...

(Telegraf.rs)