Kada ćemo skinuti maske i zašto nećemo odmah čim se vakcinišemo protiv korone?

Za ukidanje mera potrebno je da više od 60 odsto stanovništva ima imunitet na kovid, pitanje je kada to može da se postigne

Vakcina protiv korona virusa, koju svi željno dočekuju i doživljavaju kao "sveti gral", neće nam odmah "skinuti" maske i ukinuti sve epidemiološke mere protiv ove zaraze.

Preporučujemo

Maske ćemo nositi i pridržavati se drugih mera, pre svega, distance i dezinfekcije, sve dok se ne postigne kolektivni imunitet veći od 60 odsto. Problem je, međutim, što je teško reći da li će se taj procenat kolektivnog imuniteta stvoriti za dva meseca ili dve godine nakon početka vakcinacije.

Upitno je i koliko dugo će vakcina štititi, odnosno održavati taj kolektivni imunitet.

Prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa kaže za Telegraf.rs da maske možemo postepeno eliminisati tek sa stvaranjem kolektivnog imuniteta.

- Maske i ostale mere ostaće i dalje važne za prevenciju zaražavanja čak i posle vakcinacije kovid vakcinom, iz razloga što se svi ne mogu odjednom vakcinisati, kao i zato što je potrebno najmanje 21 dan da bi došlo do stvaranja imuniteta, ali i zbog posebno osetljivih osoba i dece. Tek sa stvaranjem kolektivnog imuniteta iznad 60 odsto možemo postepeno eliminisati maske - kaže za Telegraf.rs prof. dr Tiodorović.

Nepredvidiv virus nezahvalan za predviđanje  

Naš poznati virusolog, dr Ana Gligić, šef laboratorije Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" u vreme variole vere nije se usudila da nam kaže kada bismo mogli da skinemo maske, odnosno steknemo zadovoljavajući imunitet. 

Objašnjava da je korona virus toliko nepredvidiv, pa ju je par puta već demantovao. 

- Ne može ništa više da se predvidi. Predvidela sam da će u maju pasti na neki nivo koji bi bio podnošljiv, a nedugo zatim pojavio se veliki broj obolelih. Neverovatan je način prenošenja ovog virusa- kaže dr Gligić.

Dodaje da, opet, ne veruje da će virus trajati do polovine sledeće godine, kao što kažu u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

- Mislila sam da je sada već postigao neki prihvatljiv nivo, i da će stati, a eto, juče smo opet imali skok i više od 100 novih zaraženih.  Sa druge strane, ne vidim da neko nešto posebno proučava. Ne vidim da je neko uhvatio virus i da ga gleda, sve nešto teoretski - rekla je dr Gliguć za naš portal.

Da se život neće tek tako sa dolaskom vakcine vratiti u normalu, i da će proces oporavka biti dugotrajan, upozorila je i grupa vodećih naučnika britanskog Kraljevskog društva.

Trenutno se u svetu razvija više od 200 vakcina protiv korona virusa.

- Vakcina pruža veliku nadu u potencijalni kraj pandemije, ali znamo da je istorija razvoja vakcine puna neuspeha - rekla je doktorka Fiona Kali sa Nacionalnog instituta za srce i pluća Kraljevskog koledža u Londonu, a preneo je BBC.

Uprkos tome što postoji optimizam britanske vlade da bi neki ljudi mogli da se vakcinišu već ove godine dok bi masovna vakcinacija mogla da se dogodi početkom naredne, Kraljevsko društvo upozorava da je to dugotrajan proces.

- Čak i kada vakcina bude dostupna, ne znači da će se za mesec dana svi vakcinisati, govorimo o šest meseci, devet meseci ... godinu - rekao je profesor Nilaj Ša, šef hemijskog inžnjeringa na Kraljevskom koledžu u Londonu.

- Nema govora o tome da će se život odjednom u martu vratiti u normalu - dodao je on.

Istraživači upozoravaju da predstoji još puno izazova i da će biti potrebno još dosta vremena da se dobiju svi bitni odgovori kao što je pitanje dugoročnog imuniteta.

(Telegraf.rs)