Stefan (30) je kašljucnuo krv, a sada je pacijent koji najduže čeka transplantaciju srca u Srbiji

Imao je 21 godinu kada je 2011. saznao da ga je srce izdalo. Do 2014. godine je imao ugrađena dva pejsmejkera, te je dobio i srčanu pumpu, i od tada čeka novo srce

Stefan Đorđević (30) iz mesta Bošnjaci, između Leskovca i Lebana, pre 9 godina je krenuo na ispit, zakašljao se i ispljunuo krvni ugrušak. Sumnjao je da ima tuberkulozu ili neki drugi problem sa plućima. Ispostavilo se da spada u onu grupu ljudi koja u Srbiji najviše oboleva - od srca, i ono najgore, da mu je neophodna transplantacija ovog organa...

Preporučujemo

Ugrađen mu je iste godine jedan, a tri godine kasnije, 2014. godine još jedan pejsmejker, međutim, da bi dočekao transplantaciju, morala je da mu se ugrada i srčana pumpa.

U četvrtak, 1. oktobra će biti tačno 6 godina kako nosi pumpu u grudima, i isto toliko čeka na transplantaciju. I ima najduži staž u tome.

- Kada je sve počelo te 2011. godine, studirao sam. Mislio sam da je neka tuberkuloza, ili nešto sa plućima. Uradili smo snimanja, međutim, doktori su rekli da je sa plućima sve u redu, ali je srce bilo toliko veliko da je pritislo pluća i izazvalo krvarenje. Sve smo slučajno otkrili. Proveravali su da li je bio koksaki virus, i bilo je tragova koksakija, ali nije 100 odsto sigurno da je sve posledica njega. Uglavnom, srce je bilo ogromno - počinje svoju priču Stefan za Telegraf.rs.

Iste godine ugrađen mu je pejsmejker sa leve strane. Nije mu bilo bolje.

- 2014. godine stanje mi se pogoršalo pa su mi pejsmejker ugradili i sa desne strane. Posle ugradnje tog pejsmejkera meni se stanje opet pogoršalo baš naglo. Ležao sam na Drugoj hirurškoj klinici u Kliničkom centru Srbije. Ja sam bio na trećem spratu, a transplantacija se radi na drugom. Dr Emilija Nestorović je čula za mane. Ispostavilo se da ja ne mogu duže od tri godine da budem na lekovima, pa je predložila da mi se stavi srčana pumpa, čisto da imam vremena da čekam na srce. Tačno 1. oktobra 2014. godine mi je ugrađena pumpa, i od tada čekam na srce - kaže Stefan Đorđević.

Imao je samo 24 godine kada mu je ugrađena pumpa. Pre nego što mu je ugrađena, non-stop su mu oticale noge, umarao se, kašljucao, teško disao pri bilo kakvim aktivnostima, bilo to penjanje uz stepenice, iliti duže pešačenje.

- Srce mi je radilo sa 23, 24 odsto kapaciteta, a u toku operacije je spalo na 15 odsto - priseća se naš sagovornik.

Stefan bi u međuvremen možda i dobio novi organ da se nije ispostavilo 2017. godine da je alergičan na lek koji se koristi u toku svake operacije za razređivanje krvi. Zato je u jednom momentu i inostranstvo bila opcija da on dobije organ. Ta opcija i dalje stoji, ali bi on najviše voleo da ga operišu naši lekari.

Na sve je, međutim, uticao i korona virus, koji je zaustavio program transplantacija.

- Tako da sam ja sada u jednoj pat poziciji... Šest godina čekam, a pumpa ne znam koliko može da traje - priča Stefan svoju podužu epizodu koja mu je obeležila život, i koja još traje.

Razmišlja čak i da uzme državljanstvo druge zemlje, pa da kao građanin Evropske unije ima pravo na transplantaciju pod pokroviteljstvom Eurotransplanta.

- Najviše bih, ipak, voleo da me operišu našu lekari, jer sa njima najviše komuniciram, znam ih i imam poverenja - ističe Đorđević.

Završio IT, a kao da je studirao i medicinu

U međuvremenu, Stefan se 2015. godine oženio, i dobio sina naslednika. Završio je IT, a može se reći i da je i medicinu, jer je toliko toga naučio za 9 godina, otkako je saznao da ga je srce izdalo.

- U ovome sam već devet godina. Sa doktorima pričam kao sa najboljim drugarima. Muka vas natera da se razumete i u ono što nikada niste ni sanjali da ćete da znate nešto o tome - kaže on.

Na pitanje šta ima da poruči svima onima koji čekaju srce, i onima koji se razmišljaju da li da doniraju organe, pre svega ističe da je najbitnije da ljudi vode zdrav život.

- Najbitnije je voditi zdrav način života, da ljudi šetaju, bez nervoze, da se zdravo i normalno hrane da ne bi došlo do ovog stanja u kojem sam ja. Onda, kada do toga dođe... E, onda se za vaš život pitaju drugi ljudi,  vaša sudbina je u rukama donora. A, suviše je mala svest o donorstvu u Srbiji. Trebalo bi malo više edukuacije, da se zna ko je može biti donor, u kom slučaju mogu da se doniraju organi... - poručuje Stefan.

Redakcija Telegrafa.rs Stefanu želi da ga na predstojeći 1. oktobar trgne zvono telefona i glas sa druge strane obraduje vestima da je pronađeno rešenje za njega. Stefane, Srećno! 

(Telegraf.rs)