Vapaj samohrane majke Ljilje: Sin nepokretan, ćerka oslepela, doktorka kaže da ću da završim kao oni

Aleksandar i Jelena imaju bolest motornog neurona, zbog čega im se život, kako kaže njihova majka Ljiljana, pretvorio u pakao

- Sin Aca kuka i dan i noć, ćerka je slepa i samo želi da vidi opet svog sina Nikolu... Oboje su bili potpuno zdravi, a onda se sve srušilo. Težak je to život, to je Bogu plakati - bolne su reči samohrane majke Ljiljane Čolić (68) iz sela Ljubosel kod Topole, koja je ceo svoj život posvetila svojoj deci koja boluju od iste bolesti - bolesti motornog neurona.

Preporučujemo

Ljiljana je hrabra i jaka, i u njenom glasu nema ni trunčice žaljena nad sopstvenom sudbinom i teškim sudbinama koje su zadesile njenu decu, Aleksandra koji sada ima 47 godina i mlađu Jelenu (45). U Ljiljaninim rečima kojima opisuje svoju borbu za boljitak Jelene i Ace staje sva žrtva i ljubav jedne majke prema svojoj deci. Ona, kako kaže, nema nikog, ni rodbinu, ni prijatelje. Nema čak ni taj "luksuz" da ode kod lekara, jer nema kome da ostavi bolesnog sina Acu na čuvanje. Čak ni komšije više ne dolaze.

- Bio je potpuno zdrav dok nije napunio 26 godina. Kasnije se razbolela i ćerka. Aca je išao u vojsku, radio za Crveni krst, imao je devojke... A sad... čujete kako kuka. Stalno me zove i traži: "Mama, mama"... Brinem sama o njemu, nemamo novca da ga nekom ostavim na čuvanje. Znate, ja ne idem kod lekara iako imam problema sa kičmom jer nemam kome da ga ostavim. Doktorka mi je rekla da ću da završim nepokretna kao moja deca - priča u dahu Ljiljana, a na moje pitanje kako se Aleksandar uspava u toku noći odgovara: "Umori se od kukanja".

Aleksandar je potpuno nepokretan, a Jelena još može da sedi. Osim toga, oboje imaju poteškoće sa govorom i skoro potpuni gubitak vida. Teško gutaju i često se zagrcnu.

Kako Ljiljana objašnjava, ova bolest prikovala je za krevet njenu decu. Aca više ne može da sedi, niti da se kreće, a sve to posledica je odumiranja ćelija malog mozga.

- Sve radim sama, sve. Prošle godine sam slomila ruku kada sam pokušala da podignem Acu. Ne znam ni ja kako sve izdržavam - priča Ljilja.

Ova požrtvovana majka dvoje dece 20 godina brine o bolesnom sinu, a poslednjih 10 godina i o ćerki.

- Jelena je obolela kasnije, ali evo već 10 godina i ona se pati kao i Aca. Samohrana je majka sina Nikole koji ima 17 godina i koji je bio đak generacije u osnovnoj školi. Ona svog sina više ne može da vidi zbog ove bolesti. I on joj pomaže, mnogo je voli, nekad je i sam presvuče - kaže drhtavim glasom ova hrabra majka.

Kako dodaje, ćerka Jelena nije mogla da ostane u istoj kući gde i Aleksandar, te živi nedaleko od njih, a o njoj brine jedna mlada žena. Ipak, i to je dodatni trošak za Čoliće koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.

- Mesečno je to oko 25.000 dinara. Puno nam novca ode na pelene, koje se za čas potroše, treba nam novca za prašak, sredstva za higijenu. Nisam imala kako da platim drva, ali me je sad zvao jedan dečko da mi javi da se njemu javio neki dobar čovek koji će nam dati 5 metara drva - iskrena je Ljiljana.

Na naše pitanje šta im je još potrebno, kao da se snebiva da kaže.

- Trebao bi nam i jedan šporet na drva, na ovom su se vrata pokvarila, ne mogu da ga zatvorim... Ali, neću da tražim previše. Hvala svim ljudima koji su nam dosad pomogli - skromno će ova hrabra žena koja nam kaže da su im humani ljudi u prethodnih 20 dana uplatili na račun oko 25.000 dinara.

Ipak, to je nedovoljno da bi ova porodica mogla da izgura mesec, a kamoli više.

- Trenutno u kući imamo 20 evra - kaže Ljiljana.

Sa porodicom Čolić možete da stupite u kontakt na broj telefona 064/03-36-608, ukoliko ste u mogućnosti da im pomognete ili uplatom na račun u Banca Intesa, na ime Aleksandar Čolić: 160-5300100242763-92

(Telegraf.rs)