Na dobrom smo putu da prvi put izbegnemo zaražavanje Zapadnim Nilom: Do sada nijedan slučaj

Najnoviji izveštaj koji je Institut "Batut" danas objavio kaže da do 25. septembra, dakle zaključno sa današnjim danom, ova groznica nije potvrđena kod ljudiu našoj zemlji, u Evropi ima i preminulih

Septembar je uveliko na izmaku, a u Srbiji ni prema najnovijem, današnjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" nije zabeleženo zaražavanje ljudi groznicom Zapadni Nil, koju prenose komarci, iako je ovaj virus kod ovih insekata dijagnostikovan još u julu, i to u više od 10 gradova. 

Preporučujemo

Kako sezona komaraca odmiče, i njihova brojnost je daleko opala, pa je sva prilika da u Srbiji, prvi put, posle 8 godina nećemo imati ljude zaražene virusom Zapadni Nil. Najveći broj obolelih se, inače, registruju  u drugoj polovini jula meseca, a najveći broj tokom avgusta.

- Hladnije je vreme, pa je zbog toga i opala brojnost komaraca - rekao je za Telegraf.rs dr Ivan Aleksić, iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Najnoviji izveštaj koji je Institut "Batut" danas objavio kaže da do 25. septembra, dakle zaključno sa današnjim danom, ova groznica nije potvrđena u humanoj populaciju u našoj zemlji.

Zvuči malo verovatno, ali dobro je ako tako i ostane do kraja.

Jer, komarce zaražene ovim virusom, koji ih i prenose na ljude, imali smo u 11 gradova u Srbiji - u Subotici, Somboru, Paraćinu, Zrenjaninu, Pančevu, Кraljevu, na Paliću, u Apatinu, u Novom Sadu, Požarevci i u Beogradu.

Međutim, prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog, kaže za Telegraf.rs da je oprez još neophodan, a evo objašnjenja i zbog čega:

- S obzirom na to da ćemo po prognozi meteorologa, imati toplije vreme i u okobru, miholjsko leto, ipak ostaje i sledeći mesec za oprez sa komarcima, odnosno sa groznicom Zapadni Nil - kaže prof. dr Tiodorović.

Za razliku od naše zemlje, druge se ne mogu pohvaliti da nemaju obolele građane, a prema izveštaju "Batuta", imaju je mnoge zemlje u našoj blizini.

-  Do 17. septembra u zemljama Evropske unije (EU) u humanoj populaciji prijavljeno je 209 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, i to u Grčkoj - 109, Španiji - 61, Italiji - 32, u Rumuniji je potvrđena kod četiri osobe, a u Mađarskoj kod 3 - navodi "Batut".

Nemci su registrovali prvi  autohtoni slučaj 3. septembra.

U istom periodu u zemljama EU registrovan je 21 smrtni ishod koji se može dovesti u vezu sa obolevanjem od groznice Zapadnog Nila, i to u Grčkoj 16 i Španiji 5.

-  Od početka sezone 2020. godine u zemljama EU registrovano je 69 epidemija među konjima, od čega kod 59 u Španiji, kod 8 u Italiji, koliko i u Nemačkoj, kod jednog u Francuskoj, koliko i u Portugalu - navodi se u izveštaju Instituta "Batut".

Groznica Zapadnog Nila, inače, prisutna je na pojedinim područjima Evrope još od 60-ih godina prošlog veka, a sporadični slučajevi i manje epidemije u humanoj populaciji registrovani su u nekoliko zemalja istočne i južne Evrope tokom poslednjih 15 godina.

U Srbiji 98 smrtnih slučajeva za 7 godina 

Infekcija virusom Zapadnog Nila je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Groznica Zapadnog Nila je, inače, virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Кod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Međutim, kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

A, da bi slučaj infekcije virusom Zapadnog Nila bio potvrđen, uz ispoljenu kliničku sliku meningitisa, encefalitis i meningoencefalitisa, neophodno je da se potvrdi prisustvo odgovarajućih antitela u likvoru kod obolelog pacijenta.

(Telegraf.rs)