U Drajzerovoj se godišnje obavi oko 40.000 pregleda: Ovako izgleda procedura oko prijema zavisnika

Veliki broj ljudi u Srbiji ima problem sa zavisnošću

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti "Drajzerova" godišnje se obavi oko 40.000 pregleda. Oko 1.000 pacijenata se godišnje bolnički leči, 700 klijenata prođe kroz Dnevnu bolnicu, a oko 1.000 zavisnika je na supstitucijskim programima održavanja, odnosno koriste metadon, buprenorfin.

Preporučujemo

Ovo su podaci koje smo dobili iz gore navedene ustanove. I oni su prilično ozbiljni.

Veliki broj ljudi u Srbiji ima problem sa zavisnošću. Neki od njih nisu ga nisu ni svesni. Pojedini jesu ali ne žele da potraže pomoć jer misle da mogu sami da reše problem.

- Veoma je važno da se stalno, kontinuirano vrši edukacija o štetnosti uzimanja psihoaktivnih supstanci i potencijalnim opasnostima koje mogu voditi prema razvoju bolesti zavisnosti ukoliko sami sebe lečimo ili slušamo savete komšinice i slično i izbegavamo potražiti stručnu pomoć - istakla je za Telegraf.rs dr sci med Diana Raketić, psihijatar u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti "Drajzerova".

Kako se prijaviti za lečenje u "Drajzerovoj"

Procedura prijema u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti je ista kao i u drugim zdravstvenim ustanovama.

Prijemi se zakazuju, a od dokumentacije je neophodna overena zdravstvena knjižica, lična karta, uput za ustanovu od strane izabranog lekara, medicinski nalazi koji se obavljaju na primarnom nivou zdravstvene zaštite, druga raspoloživa medicinska dokumentacija, relevantna za bolest ili stanje zbog koje je indikovano lečenje u ustanovi.

- Kada su u pitanju bolesti zavisnosti važan nam je saradnik u lečenju, odnosno roditelji, rodbina, prijatelji, radna organizacija, Centar za socijalni rad itd. Prvi kontakt pacijenti ostvaraju sa našom ustanovom u odseku za dijagnostiku i lečenje hemijskih i nehemijskih tj. bihejvioralnih zavisnosti.

Tu se vrši dijagnostika poremećaja, procenjuje i ojačava motivacija (uključuje se psihijatar, psiholog, internista, neurolog, socijalni radnik, pedagog), rade se toksikološke analize urina, biohemijske i virusološke analize krvi uz dobrovoljno i poverljivo savetovalište za HIV i HCV - objašnjava sagovornica kako se obavlja lečenje u ovoj ustanovi.

Kako kaže, ono je dobrovoljno uz saglasnost pacijenata i cilj je da se klijent što adekvatnije, zajedno sa svojim saradnicima, koji su uglavnom članovi porodice, pripremi za odgovarajući program lečenja u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti.

- Pristup lečenju je integrativan, individualizovan i orijentisan na osobe. Zavisnici koji još nisu uspostavili apstinenciju, odnosno nisu u stanju da kontrolišu svoju zavisnost, uglavnom se upućuju na bolničko lečenje - priča dr sci med Diana Raketić, psihijatar u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti "Drajzerova".

Ukoliko se proceni da nije neophodno bolničko lečenje protokoli detoksikacije primenjuju se u okviru Dnevne bolnice ili u disapanzerskim tj. ambulantnim uslovima.

U Dnevnim bolnicama lečenje traje do dve godine.

- Na sistematičan i sveobuhvatan način leče se zavisnosti primenom porodične terapije, kognitivno-bihejviralne terapije i slično, i ovi programi daju najbolje rezultati u lečenju zavisnosti - kaže sagovornica.

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti se takođe leče i pacijenti kojima je izrečena mera obaveznog lečenja u ovoj ustanovi.

U "Drajzerovoj" postoji i služba za zbrinjavanje hitnih medicinskih stanja kao što su apstinencijalni sindromi, intoksikacije, komplikacije istih itd. koja radi 24 časa.

Prijava i lečenje u vreme korone

Što se tiče prijave za lečenje u vreme pandemije korona virusom, postoje male promene. Pre prijema na odeljenje moraju se uraditi testiranja na COVID-19.

Lečenje se odvija uz poštovanje epidemioloških mera.

- Za razliku od ranije, morali smo modifikovati neke programe. Pre svega se to odnosi na Dnevne bolnice gde dominira grupni rad, bilo porodična terapija ili kognitivno-bihejvioralna terapija. Sada je rad u manjim grupama, online rad i slično.

Takođe, što se tiče usluga bolničkog lečenja i to je modifikovano tj. manji broj osoba je na hospitalnom lečenju, ali sva odeljenja su otvorena i rade. Znači, pacijentu nikako nisu uskraćeni u kvalitetu dobijene stručne pomoći, iako je modifikovan način rada - napominje Raketić.

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti imaju dovoljno kapaciteta, stručnog, ljudskog i prostornog, i u vreme korone, da pomognu osobama koje imaju problem, bilo da je u pitanju zavisnost od supstanci ili bihevioralna zavisnost, kao što su kockanje, klađenje, zavisnost od interneta koje, takođe, pokazuju porast u periodu pandemije.

- Za kraj bih htela da naglasim da je lečenje zavisnika dugotrajan proces, znači postoji čitav spektar efikasnih pristupa tretmanu zavisnosti. Istraživanja pokazuju da je tretman zavisnosti efikasan u istoj meri kao i tretman najvećeg broja drugih medicinskih hroničnih stanja.

Uprkos naučnim dokazima koji potvrđuju efikasnost tretmana mnogi ljudi veruju da je lečenje neuspešno, delimično je to zbog nerealnih očekivanja, jer mnogi izjednačavaju zavisnost sa jednostavnim korišćenjem droga i samim tim očekuju i da zavisnost može biti izlečena brzo.

Ako se to ne desi, tretman se proglašava neuspešnim. U stvarnosti, zavisnosti su hronične bolesti, krajnji cilj postizanja trajne apstinencije često zahteva kontinuirane i ponavljanje episode tretmana - istakla je dr sci med Diana Raketić, psihijatar u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti "Drajzerova".

(Telegraf.rs)