U Srbiji se zbog korone više koristi marihuana, alkohol i sedativi: Prava slika kada se sve završi

Broj ljudi koji traže pomoć u lečenju od alkoholizma i narkomanije se nije povećao, ali javili su se drugi problemi

Pandemija korona virusa je na neke ljude u Srbiji imala negativne posledice. Psihijatri su zabeležili porast potrošnje marihuane, alkohola i sedativa, a kako i koliko je ova situacija delovala na mentalno zdravlje, znaćemo tek kad se sve ovo završi, navode iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, "Drajzerova".

Preporučujemo

S obzirom na to da korona virus utiče i na svakodnevni život, postavlja se pitanje da li se u vreme pandemije povećao broj ljudi koji traže pomoć u lečenju od alkoholizma i narkomanije.

- Za sada još nije primećen značajan porast broja osoba koji traže po prvi put pomoć u našoj ustanovi, a tiče se zloupotrebe ili zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, ali ovo još uvek nije završena priča, pravu sliku kako i koliko je ova situacija delovala na mentalno zdravlje ćemo imati kada se sve ovo završi - izjavila je za Telegraf.rs dr sci med Diana Raketić, psihijatar Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, "Drajzerova".

Iako se broj ljudi koji traže pomoć nije povećao, konzumiranje psihoaktivnih supstanci jeste.

- Psihijatri su posebno zabeležili porast potrošnje tri vrste psihoaktivnih supstanci, to su alkohol, marihuana i sedativi. Ovaj porast je u vezi sa preporukama da se ostane kod kuće jer socijalna izolacija zasigurno povećava učestalost konzumiranja ovih supstanci - navodi Raketić.

Kako kaže naša sagovornica, posebno su bili pogođeni studenti i ljudi koji nisu odlazili na posao, tj. oni koji su naglo ostali odcepljeni od svojih socijalnih kontakata.

Ona navodi da je u stresnim situacijama, kao što je pandemija, kada smo ugroženi bilo zbog straha od bolesti, straha za svoje bližnje, gubitka posla i slično, strah normalno osećanje i svi mi na različite načine reagujemo i nosimo se sa takvom situacijom.

- Neki od nas negiraju, ignorišu ili potiskuju doživljaj opasnosti, neki ne žele ni da misle o tome, pa pokušavaju da pobegnu od svojih emocija tako što će se "anestezirati" alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama.

Naglašavam, da je u vremenu globalne pandemije COVID-a došlo do porasta broja osoba koje imaju psihičke tegobe poput nesanice, teskobe ili depresije - ističe sagovornica.

Produženi stres kome smo svi izloženi, naročito je opasan za zavisnike.

- Znamo da su zavisnici osobe sa nedovoljno razvijenim mehanizmima odbrane i mehanizmima za nošenje sa stresom, ali ono što primećujemo kada su zavisnici uključeni u sistem zdravstvene zaštite, onda je sve lakše - objasnila je za Telegraf. rs dr sci med Diana Raketić, psihijatar iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, "Drajzerova".

Zavisnici od psihoaktivnih supstanci su u većem riziku za razvoj bolesti COVID-19 iz više razloga, navodi sagovornica, jer je zavisnost često praćena drugim poremećajima zdravlja, kao što su HIV/AIDS, hepatitis B i/ili C i tuberkuloza, plućne ili kardiovaskularne bolesti, povrede i trauma.

Štaviše, zavisnici, posebno oni koji injektiraju droge, mogu imati oslabljen i/ili oštećen, i samim tim ugrožen imuni sistem.

Rad sa korisnicima tokom vanrednog stanja i u doba korone

Tokom vanrednog stanja zaposleni u "Drajzerovoj" su ostali u kontaktu sa svojim korisnicima, iako su neki programi bili privremeno obustavljeni.

- Pacijenti su mogli da nam se jave telefonom, preko veb-stranice bolnice, Fejsbuk stranice ili preko neke od Viber grupa. Tako da, iako su recidivi često sastavi deo borbe s zavisnošću, u pandemijskoj situaciji nije primećen porast recidiva (vraćanje zavisnosti) - izjavila je sagovornica.

Raketić naglašava koliko je važno da zavisnici budu unutar sistema zdravstvene zaštite, jer, nažalost, u našoj zemlji, kao i drugim zemljama sveta, procenjuje se da je jako veliki broj osoba koje imaju problema sa supstancama van domašaja stručne pomoći.

- Zato je takođe važno stalno, kontinuirano vršiti edukaciju o štetnosti uzimanja psihoaktivnih supstanci, i u redovnim, i u vanrednim okolnostima, i potencijalnim opasnostima koje mogu voditi prema razvoju bolesti zavisnosti ukoliko sami sebe lečimo ili slušamo savete komšinice i slično i izbegavamo potražiti stručnu pomoć.

Ponekad mi se čini da je briga o telesnom zdravlju toliko dominantna da se zanemari ljudska psihološka dimenzija. A Svetska zdravstvena organizacija kaže: "Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja" - zaključila je razgovor za Telegraf.rs dr sci med Diana Raketić, psihijatar Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, "Drajzerova".

U vreme korone lečenje u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti se vrši uz sve neophodne epidemiološke mere. Neki programi su modifikovani, a to se pre svega odnosi na Dnevne bolnice gde dominira grupni rad. Rad se odvija u manjim grupama ili online.

Takođe je i bolničko lečenje modifikovano jer je manji broj osoba na hospitalnom lečenju, ali sva odeljenja su otvorena i rade. Pacijenti nikako nisu uskraćeni u kvalitetu dobijene stručne pomoći, iako je modifikovan način rada, ističu iz ove ustanove.

(Telegraf.rs)