Huk veličanstvenih vodopada na Sopotnici čuje se vekovima: Od kamena na reci građeni su manastiri
Postoji mnogo kaskada slapova koji stvaraju neverovatnu sliku, kao da ste pred vratima raja. Najveći vodopad je visine oko 25 metara
Na šumovitim obroncima planine Jadovnik, već vekovima čuje se huk veličanstvenih vodopada na reci Sopotnici. Ekspanizijom domaćeg turizma ovo mesto sada je nezaobilazna turistička atrakcija jugozapade Srbije, a nesvakidašnje slapove u danima vikenda poseti čak oko hiljadu ljudi, piše RINA.
- Reka Sopotnica sa više stalnih i povremenih vrela formira tokove. Oni se najpre spajaju, zatim razdvajaju i formiraju seriju vodopada. Postoji mnogo kaskada slapova koji stvaraju neverovatnu sliku, kao da ste pred vratima raja. Najveći vodopad je visine oko 25 metara, a reka prelazi preko osam bigrenih terasa u svom gornjem toku - rekao je za RINU Vojo Vukašinović, meštanin sela Sopotnica.
Selo Sopotnica nalazi se na 20 kilometara od Prijepolja, a istoimena reka oduvek je bila izvor života. Na njenim obalama već decenijama unazad žitelji su podizali vodenice, koje su hranile na stotine gladnih usta. Naziv je dobila po glasnom sopoćanju koje se nadaleko čuje i njena voda toliko je čista da može da se pije.
- Naša reka izuzetno je bogata ribom u celom svom toku, i slobodno se može reći da nigde pastrmka nije tako ukusna kao ona koja živi u vodama Sopotnice. Sve ove lepote doprinele su razvoju seoskog turizma, pa su se brojni domaćini odlučili da pokrenu sopstveni posao. Ono što jedino narušava ovaj prelepi izgled, jeste loš makadamski put ali verujemo da će se to uskoro rešiti - kaže Vojo.
Građeni srednjovekovni manastiri
Zahvaljujući rastvorenim krečnjačkim stenama, voda i sunce stvaraju sigu - kamen koji nastaje taloženjem kalcijum-karbonata na mahovini i lišću. Ona je mekana pa su je vrlo često koristili vredni neimari, tako da su od sige sa Sopotnice građeni srednjovekovni manastiri Mileševa, Davidovica, Sopoćani, ali i čuvena na Drini Ćuprija.
- Legenda kaže su nekada davno ovde se naselili stanovnici bezvodnih delova oko Sjenice, međutim, posle nekog vremena jedan jedini izvor koji je se ovde nalazio je presušio. Bog je nesrećni narod pitao da li žele sreću ili vodu, a oni odgovorili da im je za sreću potrebna samo voda i tako je ona potekla na sve strane - prepričava Vojo.
Slapovi Sopotnice 2000. godine proglašeni su za zaštićeno prirodno dobro i spomenik prirode. Na tom području utvrđen je režim zaštite II stepena, pa svi posetioci moraju da se ponašaju u skladu sa tim kako se ne bi narušilo ovo jedinstveno bogatstvo u okolini Prijepolja.
(Telegraf.rs)