Danas je Preobraženje: Postoji posebno verovanje ako ste tačno u ponoć pogledali u nebo
Ovaj praznik poznat je i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca: "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte"
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Preobraženje Gospodnje, kao jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Tog dana se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom.
Preporučujemo
Upozorenje na poplave u Srbiji: Ove reke sutra mogu da se izliju, noćas će biti jaka oluja
Fontana u Subotici od 123,5 miliona dinara tek puštena u rad, već ima oštećenja. Apel građanima
Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Ovaj praznik je u pravoslavlju poznat i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca: "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte".
Veruje se da na Preobraženje sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi. Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog "pribraznuva" (pravi ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura.
Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje Bog i ispunjava želje, baš kao i za Bogojavljenje.
U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje.
Zato, pogledajte nebo u ponoć i zamislite želju.
Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.
Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.
U crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.
(Telegraf.rs)