Dobroćudni Vladica je najpoznatiji hvatač zmija: Niko ne zna da ga je tragedija naterala da to bude

Vladica je za Telegraf.rs otkrio da li je opasnije hvatati stršljene ili zmije, da li i zašto veruje da ubistvo zmije donosi nesreću, kako je on počeo da ih hvata, koje je najneobičnije mesto gde se zmija zavukla, ali i šta najviše voli da kuva

Vladici Stankoviću (41) iz Vladičinog Hana se svi obraduje kada im dođe u kuću. Možda više nego poštaru koji donese penziju, jer on otera strah, i iznese zmiju iz kuće...

Preporučujemo

Ovaj hvatač zmija, najtraženiji je čovek u Pčinjskom okrugu, ali i u Srbiji u letnjim mesecima, kad upekne zvezda, jer poslom koji se on bavi, i to iz hobija, ne bavi se niko.

A, ako nije na terenu gde izvlači zmije iz kreveta, hladnjaka... onda je "na telefonu", putem kojeg deli savete. Nebitno da li je 2 sata posle ponoći, ili dva sata posle podneva.  

Predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine “Poskok”, inače je, vatrogasac. Pored tog posla, i hvatanja gmizavaca, Vladica je počeo narod da brani i od stršljena, a pored svih ovih poslova, on voli i stiže da kuva. I,  uživa u svemu što radi.

- Baš volim da kuvam... Trenutno iz hobija proizvodim kobasice, prirodne, bez hemije i bez aditiva - počinje da priča za Telegraf.rs ovaj svestrani čovek zbog čega ga pitam ko je Vladica Stanković:

-  Porodičan sam čovek. Imam troje dece, tri ćerke, jedna je četvrta godina srednje škole, jedna sada kreće u prvu godinu, a treća, najmlađa, sada kreće u 7. razred. Malo sam svestran. Volim rafting, planiranjenje, spuštao sam se u pećine... Volim sve što diže adrenalin. Što se kuvanja tiče, u tome uživam. Organizujemo gulašijade, posećujem manifestacije, kuvam, uvek izlazim u susret crkvama kada su slave i kada treba da se spremi za malo više gostiju. Volim crkvu, posećujem liturgije, manastire.

Ovaj veliki patriota, koji 10 godina ima zastavu Srbije na kući, za koju kaže da će tu stajati dok je on živ, najviše voli da sprema naša tradicionalna jela, u kojima najviše uživa.

-  Volim da spremam jela ispod sača. Jaretinu, jagnjetinu... Sva jela koja spremam su  gurmanska, i neka naša tradicionalna. Sve što pravim, posle uživam da jedem. Tako da pravim i dimljene šarane. Kad je slava Sveti Nikola pravim kupus sa dimljenim šaranom, zatim  dimljenog šarana bez kostiju, dimljenu pastrmku... To mora da bude na trpezi za Svetog Nikolu.

- Volim da mesim. Pravim kroasane, baklave... - krenuo je da nabraja Vladica, kada sam morala da ga prekinem.

- A šta radi vaša supruga? 

-  Ih... Žena pored dece uvek ima posla. A, znate kako. Žene kada spremaju, ne rade samo to, nego još 100 poslova pored, a mi se posvetimo samo jednom poslu. Zato to ispadne dobro. Evo, ćerku smo upisalu u školu za kuvara u Leskovcu. Ona to voli, stalno mi pomaže, i verujem da će uspeti...

Vladica je do sada promenio 7 poslova. Kod njega majstor u kuću ne ulazi. Pre nego što je postao vatrogasac, radio je u Sibiru tri i po godine.

- Radio sam bravarske poslove, gletovanje, spuštene plafone, pregrade zidova...  Radio sam fizikalije, istovarao kamione... Ni sad me nije sramota da izađem na ulicu papir da sakupljam - kaže naš sagovornik.

Kako je, zapravo, zašto počeo da hvata zmije? 

Pošto se smatra kraljem zmija, pitam ga za onu narodnu da li je istina da ubistvo zmije donosi zlo u kuću. Saznajem bolnu epizodu njegovog života, koja ga je i naterala da počne da hvata zmije.

- Završio sam Vojnu školu u  Požarevcu, i odmah počeo da radim na aerodromu u Batajnici, a kasnije, sam prebačen u Bujanovac. Tada je moja žena bila trudna sa prvim detetom. Dođem kući, odemo na selo i, znate kako babe i dede viču kad vide zmiju. "Jao zmija!" Ne znam zbog čega sam tada ubio zmiju. Posle toga, 15 dana kasnije, ispalo je da je trudnoća vanmaterična i izgubimo dete. Od tada sam krenuo da hvatam zmije. I svako ko me zvao, ja idem -  ističe Vladica.

Time se bavi 15 godina. Objašnjava da u Srbiji postoji 10 vrsta zmija, a da su samo tri otrovnice. 

- Ostale su bezopasne. U svim intervencijama koje sam do sad imao, od 100 odsto, u  2 do 3 odsto su bile otrovne. Najveći broj su zmije koje su neotrovne i koje uopšte ne ugrožavaju ljude. Strah kod ljudi pravi najveći problem. Otrovne su poskok, kao najveća otrovnica i u Evropi, takođe, imamo i u šarku, ali ona se nalazi na 600 metara nadmorske visine i slabije se nalazi, i imamo planinskog šargana, ali on se nalazi na Šar planini, i veoma retko se može videti... Sve su to zaštićene vrste zakonski, i ne bi trebalo da se ubijaju, jer treba da shvatimo  koliko je njihov značaj u  prirodi - objašnjava Stanković i dodaje da sve zmije koje uhvati u urbanoj sredini vraća u prirodu.

Zmije bi da "šiju", "voze skuter", "spavaju u krevetu"... 

Teško mu je bilo da izdvoji najneobičnije mesto sa kojeg je izvukao zmiju za ovih 15 godina. Osim iz kreveta, frižidera, hladnjaka, jednu je, kaže, izvukao iz motora skutera.

-  U motor skutera je ušla. To je tolika retkost. Neverovatno je. Skoro kada sam ušao u jednu sobu bila je u mašini za šivenje... Jedna je bila u motoru zamrzivaču. Taj motor je uvek topao i onda one dođu tu oko motora, traže toplo. Tu se motaju da bi mogle da sakupe energiju od toplote.

- Sad je takav period. Menja se vreme. Nije visoka temperatura. Kada uveče krene da pada temperatura i one se zavlače tamo gde ih najmanje očekujemo, najviše zbog hrane.  Posebno u stare kuće, glodari prave te rupe i onda one koriste i ulaze u kuće. Ili, kada bude velika žega i puno toplo, one traže gde će da se sakriju, pa zalutaju. Najčešće se to dešava kada je vreme parenja. Tada su spremne da se zavuku tamo gde ih najmanje očekujemo, jer su tada slabo koncentrisane i slabije obraćaju pažnju na okolinu.

Zato što je jedini u Srbiji koji se bavi ovim poslom, telefon mu zvoni 24 sata. Ljudi zovu makar za savet kako da se otarase zmija. Prirodan način da se ona istera ne postoji. Ako joj se vrata otvore, ona će naći put, ali ljudi, kako priča, ne mogu u glavi da raskrste da je ona izašla. Drugačije je kad vide da ju je neko izbacio. 

- Neko kada pozove ujutro u 2, 3, 5, znači ima muku. Tu su i deca. Ima ljudi puno koji su po Srbiji, a treba mu samo jedan savet da bi oni to sami uradili - kaže Stanković koji na pitanje kako sve stiže odgovara da voli i da će raditi sve dok god bude mogao.

Nedavno se uhvatio i u koštac sa stršljenima. I priznaje, to je opasniji posao nego hvatanje zmija.

-  Bar meni. Potrebna je posebna oprema. Teren je nepristupačan, a stršljeni kad se razlete, veoma su nemilosrdni - kaže on.

Za kraj, ima li Vladica naslednika? Dolaze li ljudi na obuku za hvatanje zmija? 

-  Ne. To je opasan posao i veoma je rizičan. Nema takvih zato što ne žele rizik. Za ovaj posao potrebna je stabilnost, razmišljanje i delovanje u sekundi. Mogu da se dogode neplanirane stvari koje mogu da te ugroze - rekao je Stanković za naš portal.

(Telegraf.rs)