Objava Vukove mame zašto ne voli Ulicu Narodnog fronta je tužna i najlepša koju ćete videti danas
"Uvidela sam da nije važno što ću živeti sama s njim..."
Nasmejani plavi dečak na ljuljašci. I potresna objava njegove mame o tome zašto ne voli Ulicu narodnog fronta i koliko znači zagrljaj nepoznate osobe.
Vuk ima Daunov sindrom, a živi sa mamom.
"Uvidela sam da nije važno što ću živeti sama s njim i da je samo važno da bude dobro... Privilegovana sam što će mi moje dete pružiti osmeh i zagrljaj", napisala je ova hrabra mama. Ovo je jedna od onih objava koje morate da pročitate.
"Ne volim ulicu Narodnog fronta, zaobilazim je, od Vukovog rođenja nikada više tuda nisam prošla i to namerno. To je ulica u kojoj se nalazi porodilište, tu je Vuk rođen a ja je ne volim. Na tu ulicu sam izletela sa konzilijuma, na toj ulici su svi gledali jednu ženu kako kuka na sav glas, gledali su moju tugu i slušali je, ta ulica me ugušila, ta ulica u meni budi loš osećaj... Znate li za taj osećaj kada vas nešto asocira samo na tugu?
Danas sedim u parku klinike za dečiju neurologiju i psihijatriju, klinike gde smo ležali dva meseca, na mestu gde sam tonu suza isplakala, gde smo izgurali najteži period života. Sedim, gledam je i nemam taj loš osećaj u sebi. Zašto?
Dođu sa osmehom, odu sa suzama
Na toj klinici sam videla da se roditelji nose sa mnogo težim dijagnozama.
Videla sam roditelje jake kao stene.
Videla sam očeve koji dolaze sa osmehom u posetu a izlaze sa skrivenim suzama .
Videla sam kako mame pokazuju neverovatnu snagu ispred tih istih očeva kako bi im olakšali.
Videla Vuka kako se smeje posle četiri paklena meseca.
Uvidela sam da nije važno što ću živeti sama sa njim i da je samo važno da bude dobro.
Uvidela sam sindrom down na najbolji mogući način i da sam privilegovana što će mi moje dete pružiti osmeh i zagrljaj.
Uvidela sam koliko zagrljaj pomaže nepoznatoj osobi u vešeraju gde se krije u toku svoje "krize".
Uvidela sam da je život dao šansu mom detetu i da ćemo je iskoristiti na najbolji mogući način.
Ta klinika je izlečila i mene
Danas sedim i gledam iz parka tu sobu sa rešetkama na prozoru, još je bambi zalepljen, gledam i pogledam njega, ljulja se, ljulja se i smeje, raduje se... Ta soba nas je spojila još više, ta soba nas je probudila, ta klinika nas je izlečila i ne samo njega, izlečila je i mene.
Prošetaću uskoro ulicom Narodnog fronta, prošetaću sa Vukom i na mestu gde sam plakala zastaću i grliću ga da svi vide jednu ženu i njenu sreću."
(Telegraf.rs)