Novi početak za Paniće koji su sahranili brata i oca, živeli bez struje i vode: Ovako im izgleda dom

Živeli su u kući, koja nikada nije imala vodu, a 10 godina ni struju... Dečaci Miroslav i Branislav nisu znali šta je televizor, a kamoli crtani film...

Sećate li se porodice Panić iz sela Milićevci kod Čačka, koji su čitav život živeli u kući bez vode i 10 godina bez struje, a koji su prošle godine za 6 meseci dva puta iznosili kovčeg iz kuće. E, humanitarna akcija da se njima sredi kuća, da žive kao sav normalan svet, juče je, posle 8 meseci, završena stavljanjem dvorišne ograde.

Preporučujemo

Dragica Panić, majka dvojice dečaka, prošle godine u junu sahranila je supruga, a u decembru najstarijeg sina.

Akcija za pomoć ovoj udovici i njenim sinovima, Branislavu koji kreće u treći razred srednje škole, i Miroslavu koji kreće u 7. razred, počela je u decembru, zahvaljujući njihovom rođaku Vladu Dragiću iz Čačka. U oronulu kuću još oko Nove godine uvedeni su voda i struja, a zatim je, dan po dan, kako je tekla akcija, ova građevina totalno transformisana, tako da sada izgleda kao da se gradila iz novih temelja.

Vlade Dragić za Telegraf.rs sada kaže da sada svako ima svoju sobu.

- Imaju kupatilo i na spratu. Urađeno im je i centralno grejanje... Sredili smo garažu, sušaru, i juče smo moja supruga Zoka, koja mi je pomagala i da im stavimo pločice na spoljnom stepeništu, završili i ogradu - počinje priču za naš portal Dragić.

Za trenutak se vratio na dan kada je video u kakvim uslovima žive ova deca.

- Da nije bilo te dve smrti u njihovoj porodici, i da se slučajno nisam našao na drugoj sahrani, sahrani brata, ništa od ovoga ne bi bilo. Ujak je preminuo u junu, sada je bila godišnjica, a bratu će u decembru. Njihov i moj pradeda rođena su braća. To je porodica iz Mrčajevaca. Moja majka se udala u Paniće. Deda nije imao sina. Ja sam želeo da vidim gde su ti Panići, jer jedino su oni ostali, i jedno koleno u Kraljevu - objašnjava nam ovaj humanista, koji je osim Panićima, u međuvremenu pomogao i mnogim drugim porodicama, kako u Čačku tako i mimo njega.

Vlade je za Paniće dao osam meseci života. Za to vreme, zahvaljujući dobrim ljudima sakupljeno je 10 miliona dinara pomoći, od čega samo za mesec dana 44.600 evra za Paniće. 

I dan-danas ljudi zovu i pitaju da li im treba nešto. Dragić kaže da im ne treba, kao i da je deo od novca koji je sakupljen za njih i tokom prethodnih meseci preusmeravan za drugu decu:

- 380.000 dinara dato je za lečenje dece... Pomogli smo i decu iz Alibunara koji su se sami snalazili bez oca i majke. Svi su upoznati sa tom porodicom. 100.000 dinara su uplatili i Luki iz Zablaća... Panići su skućeni skroz, ostalo im je i na računu, a i dečacima je jedna beogradska firma dala stipendije.

Kako kaže, dečaci ne znaju šta ih je snašlo. Još gledaju crtani. Nije im dosadio. Bicikl je za njih radost, a tek bazen.

- Oni nisu znali šta je crtani. Znate kako je kada živite u kući bez struje. Nisu znali za televizor. Jako su zahvalni na svemu - kaže Dragić koji ističe da dečaci mogu da mu se zahvale samo na jedan način:

- Puno mi je srce. Biće mi još punije da uče, nauče zanat, počnu da rade i da od njih vidim barem po troje dece, da se Panići ne ugase. Moraju da završe školu i da se bore. Na taj način će mi se zahvaliti. To je moja želja.

S obzirom na to da je nakon pokretanja akcije za Paniće, radio uporedo još nekoliko, pitali smo ga koliko je to teško, i šta je naučio o ljudima kroz njih.

- Ima siromašnih i bogatih ljudi. Ima onih koji hoće, i koji neće da rade. Razumem samo bolesne i samohrane majke sa više dece - rekao je naš sagovornik.

Zahvalio se svima koji su mu pomogli u ovoj akciji:

- Zahvalio bih se, pre svega Telegrafu, koji da nije sve vreme pisao o ovome ne bi se ni čulo, i Jeleni Bačić Načić, koja je bila sa mnom u svemu ovome.

Panići su, da podsetimo, prvi put prošlog leta u junu zavijeni u crno. Oboleo od raka, napustio ih je otac Slobodan, a dva dana pred zimskog Svetog Nikolu, u decembru, sahranjen je najstariji sin Slobodan (30) koji se obesio.

Ostala su nejaka ženska pleća majke Dragice od 42 kilograma, koja radi kao negovateljica, i koja je pored novca koji zaradi raspolagala još sa 70 odsto suprugove boračke penzije koja je oko 18.000 dinara.Oskudnom kućnom budžetu doprinosio je i najstariji sin kao nadničar, ali je digao ruku na sebe.

Ove dve smrti nijedna akcija ne može da im izbriše, ali sada bar spavaju i jedu u uslovima dostojnim čoveka.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)