Andrijana je sa 23 godine sela u kamion, zvali su je "dete od točka": Imam ceo svet pod kabinom

- Nisam bila kao druge devojčice, igrala sam se u kabini kamiona. Moja odluka da vozim kamion bio je šok za sve - priča Andrijana Kuzmanović

Kada nešto volite, ni protivljenje najbližih, ni niz predrasuda, ni ubeđivanja da to nije dobra ideja ne mogu da vas odvrate da idete za svojom pravom ljubavi, o čemu god da je reč, a da to nisu samo prazna slova na papiru koja lepo zvuče u teoriji, pokazala je mlada devojka iz Uba, Andrijana Kuzmanović (25), po struci zubni tehničar koja se od detinjstva zaljubila u kamione.

Preporučujemo

Ova prelepa mlada devojka je sa 23 godine počela da vozi kamion, ne zato što mora ili zbog neke prinude već zato što to najviše voli. Kako i sama priča, krv nije voda - Andrijana potiče iz šoferske porodice, deda i tata su bili vozači kamiona, te joj je prirodno pripao nadimak  "dete od točka".

Andrijana je položila C i E kategorije u svojoj 23. godini i odmah počela da vozi.

- Potičem iz porodice vozača. Deda, tata, sada ja, mada su to najmanje očekivali od zubnog tehničara... Nikada nisam bila kao druge devojčice. Igrala sam se u kabini porodičnog kamiona. Možda se samo moglo pretpostaviti da se neću baviti svojom strukom, ali ne i da ću nastaviti tradiciju - priča Andrijana za Telegraf.rs.

Njena dozvola je, nastavlja ova mlada hrabra žena, C i E kategorije bila veliki šok za sve.

- Nerado su se pomirili sa tim - priča Andrijana koja, uprkos negodovanju najbližih, ali i brojnim predrasudama, nije nameravala da odustane od svog sna i svoje tako velike ljubavi.

Jer predrasuda "žena da vozi kamion?", jedna je od onih sa kojima se susrela i pre no što je sela u "grdosiju".

- Naravno... bilo je dosta predrasuda kako ću se snaći, da to nije ženski posao, da li ću moći da izdržim sve ono što ovaj posao donosi. I evo me, dve godine kasnije, ja sam tu. I slobodno mogu da kažem da sam stala rame uz rame sa mnogim muškarcima. Jer, krv nije voda! - ističe naša sagovornica.

A na pitanje da li je postojao prelomni trenutak u njenom životu koji ju je učvrstio u nameri da donese tako nimalo laku odluku, rekla je:

- Pa i ne. Jednostavno, jedno jutro sam se samo probudila sa željom da odem u auto školu i posavetujem se sa instruktorom. U odnosu na B kategoriju, s ljubavlju sam učila testove za C i E.

A osećaj je, kaže, bio neverovatan.

- Neverovatan. Moćan. Imala sam ceo svet ispod 12 točkova - kaže Kuzmanovićeva.

Najteži je prvi kamion

Pored svih nezgodnih, uskih neprohodnih puteva kojima je vozila kamion, Andrijana priznaje da je, ipak, najteže bilo zadužiti prvi kamion.

- Posle toga je sve išlo dosta lakše. Posebno kada se poverenje opravda. A naporan rad pobeđuje talenat - kaže.

Za sebe kaže da je jedina devojka iz Srbije koja je kamionom stičarom ušla u šumu i to vozeći najteže terene Majdanpek, Povlen, Rajac, Goč... To su, ujedno, bili i najveći izazovi sa kojima se suočila u prethodne dve godine, koliko upravlja "grdosijom".

- Najveći je bio kada sam otišla da vozim šticara (šumski kamion za utovar drva). Neki nisu bili ni putevi, već traktorke vlake (put za šumski traktor kuda se izvlače drva). A nekad ne izvlače ni traktori, već konji ili volovi. Kiša, sneg, bilo je svejedno. Drva su morala da budu natovarena - priseća se naša sagovornica.

Kako je opisala, s jedne strane nalazile su se stene i brdo, put koji je dovoljno širok za kamionski gaz, i provalija iliti potok iz kog se drva izvlače.

- Bilo je rizičnih situacija gde te blato svlačilo u provaliju. Meni se to desilo u Majdanpeku jednu noć pa da ne bih prevrnula prikolicu, morala sam sav teret da skinem sa nje - priča ova hrabra devojka koja se, kako kaže, ni tada nije uplašila.

- Čovek ne sme da bude uslovljen strahovima. Ne u takvim situacijama. Bilo je:"Uf, desilo se šta se desilo, da vidimo šta je najpametnije." I uz šumara, rešeno sve.

Uprkos svim poteškoćama, tek kada je kamionom ušla u šumu, zaljubila se u taj posao i uopšteno u šumu.

- Tu sam sebe pronašla - iskrena je Andrijana.

Za dve godine svašta je o poslu naučila.

- Ništa mi ne pada teško. Nemam problem da zavučem ruke u ulje, da ih umažem itd. Nisam svilena, znala sam i na početku samom šta me čeka - ističe Andrijana.

(Telegraf.rs)