U najinfektivnijoj kovid zoni, gde robot menja šestoro ljudi! "Obrađujemo i 2000 testova za 24 sata"

* Nove laboratorije biće otvorene u Kosovskoj Mitrovici, Užicu, Kruševcu i Zaječaru * Naši aparati su za pet meseci uradili analiza koliko urade za ceo radni vek * Jedino PCR test daje informacije o tome da li je neko infektivan ili ne * Dnevno potrošimo 30 litara alkohola i 100 litara hlora na dezinfekciju * Ne očekujem jak talas korone na jesen

Kada je u decembru prošle godine, nakon dobijene akreditacije, počela sa radom Nacionalna laboratorija Srbije za bezbednost hrane u Batajnici, u okviru Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede, niko nije mogao da nasluti da će se ona umesto kontrolom hrane baviti analizom uzoraka na korona virus. Epidemija COVID-a 19, okrenula je plan rada u svoju "korist", pa su maksimalni kapaciteti u ovoj ustanovi sada isključivo predodređni analizama briseva na korona virus.

Preporučujemo

U njoj je od 29. marta, kada je počela da radi analizu briseva na kovid, obrađeno oko 120.000 uzoraka i to isključivo PCR metodom.

Direktor Direkcije dr Nenad Dolovac, koji je i sam preležao korona virus pre mesec i po dana, u razgovoru za Telegraf.rs ističe da se u ovoj laboratoriji trenutno dnevno radi od 1.000 do 1.500 testova, a da je maksimum 2.000 koliko se i obrađivalo u najvećem jeku ovog drugog pika prvog talasa epidemije. Rezultati se izdaju u roku od 24 sata, sve zahvaljujući angažovanju zaposlenih koji rade u tri smene, u kojima provode i po više od 8 sati u skafanderima, a za koje je ovaj posao postao rutina.

Dolovac kaže da se oni ne boje jeseni i udara gripa i korone, prvo zato što ne očekuje jak talas, a drugo, zato što su opremljeni kako testovima, tako i ostalom neophodnom opremom. Otkriva nam i gde će biti otvorene nove laboratorije u Srbiji, zahvaljujući čemu će rezultati brze stizati, a samim tim i izbeći zagušenja u njihovom izdavanju.

Objasnio nam je i put od trenutka kada se uzme bris od pacijenta do momenta kada on dođe u laboratoriju, kao i kako se dolazi do rezultata. Iako se brisevi  obrađuju u najinfektivnijem delu laboratorije, upravo u tom delu su vazduh i prostor najsterilniji, te za zaražavanje zaposlenih nije ostavljena nijedan procenat...

• Koliko se u proseku kod vas čeka na rezultat testa?

- Zavisi od broja uzoraka koji nam stignu u jednom danu. Sada trenutno nam stiže od 1.000 do 1.500 uzoraka, i sa ljudstvom i sa opremom koju trenutno imamo i raspoloživim kapacitetom, uspevamo da taj broj uradimo u roku od 24 časa maksimum. Inače, u jeku drugog pika dobijali smo dnevno i po 2.000 uzoraka i, takođe, smo upevali da taj broj uzoraka uradimo u jednom danu odnosno u roku od 24 sata. Sada laboratorija trenutno radi u 3 smene, praktično bez prestanka, i zbog toga taj broj uzoraka i uspevamo da uradimo u jednom danu.

• Kod vas stižu uzorci iz cele Srbije. Možete li da nam uporedite mart, odnosno prvi i drugi pik ovog talasa. Koliko ste sada brži i uspešniji u obradi testova?

- Na samom početku, kada smo počeli da radimo 29. marta, dobijali smo 200, 300 uzoraka dnevno a već posle sedam dana, kada je već epidemija bila u punom jeku, i od 1.500 do 2.000 uzoraka dnevno, koliko je, inače, maksimum ove laboratorije. U tim prvim danima, dok se ceo sistem nije uhodao, mi smo uspevali da izbacujemo rezultate u roku od 24 do 48 sati. Sada je sve to ušlo u rutinu, i sada i kada dobijemo 2.000 uzoraka dnevno, uspevamo da izdamo rezultate u roku od 24 sata, što je veoma važno. Na početku nismo ni imali vremena da se uhodavamo.

• Koliko je ljudi angažovano na obradi testova na COVID 19?

- Trenutno je angažovano 50 ljudi u direkciji, i još nekih 20 ljudi koji eksterno pomažu ovom sistemu. 50 ljudi radi samo u laboratoriji u 3 smene. Pored  sistem ispitivanja, imamo i ljude koji rade obradu rezultata, kačenje rezulatat na portal odnosno njihovo objavljivanje, tako da određeni broj zaposlenih radi od kuće. Trudimo se da što manji broj ljudi boravi ovde zbog fluktuacije, da ne bi došlo do zaražavanja. Iz tog razloga, jedan broj ljudi obrađuje rezultate od kuće i objavljuje ih na portal.

• Kako izgleda put otkako se od pacijenta uzme uzorak za testiranje do momenta kada on stigne do vas?

- Direkcija radi sa svim zdravstvenim centrima u zemlji. Odmah nakon uzimanja uzoraka, oni nam se šalju preko instituta i zavoda za javno zdravlje, a  pojedini domovi zdravlja i klinički centri nam direktno donose ovde uzorke briseva. Odmah nakon pristizanja uzoraka u direkciju, oni se unose u informacioni sistem, znači, zavode se. Nakon toga idu na prvu fazu ispitivanja, druga i treća faza su na PCR aparatu, posle čega idu na očitavanje. Kada izađu rezultati sa aparata, već u roku od pola sata oni budu objavljivani u kovid bazi. Znači, zdravstvena institucija koja je izvršila uzorkovanje kod pacijenata unosi podatke o njemu, a laboratorija daje "sud" da li je pozitivan ili ne. Sistem je potpuno zaživeo, i sposobni smo da u nekoj perspektivi radimo i veći broj uzoraka u toku jednog dana.

• Najinfektivniji deo laboratorije je upravo onaj u kojem se rade analize uzoraka na kovid? 

- Tako je. Tu se radi PCR testiranje i tu su primenjene sve zaštitne mere. Mi smo obučeni, kao i vi sada, u skafanderima tako da smo apsolutno bezbedni. U tim prostorijama radi se priprema uzoraka, njihovo zavođenje, a kasnije i sama PCR analiza. Direkcija je opremljena najsavremenijim robotom koji nam značajno olakšava sam rad sa uzorcima. Ova mašina može da zameni više analitičara u toku jednog dana testiranja.

• Šta robot konkretno radi?

- Njega opslužuje jedan čovek, a on može da zameni šest i više analitičara. Kao što znate, robot je neumoran i on može da radi 24 časa. On u značajnoj meri daje mogućnost da se ljudi što kraće zadržavaju u ovom delu. Jer, neprijatno je samo biti u ovom skafanderu, a kamoli sedeti u jednom mestu i pogoditi svaku onu rupicu koju treba, kada se rade molekularno-tehničke identifikacije. Nažalost, molekularni biolozi u ovom odelu provode i po 8, 9 10 sati. Kao što možete da vidite disanje je vama otežano u ovoj opremi, a sam rad pogotovo. Robot taj problem nema, tako da je dovoljno da jedan čovek postavi parametre, onda on sam obavlja posao. On, na neki način, radi pripremu uzoraka pred samo njihovo stavljanje u PCR aparat.

- PCR testiranje se radi u istoj ovoj prostoriji ali u sobi koja je malo klimatizovana. Tu se nalaze 4 PCR aparata na kojima se vrše analize. Svi su u funkciji a što se tiče broja uzoraka koji sada dolaze u direkciju, od 1.000 do 1.500, dovoljna su nam  3 aparata. Četvrti je rezerva, ako se desi da se neki pokvari, da ne bi proces stao ili se usporio. Mi svakodnevno imamo 1.500 uzoraka, pa jedno kašnjenje može da se oslika na nekoliko dana, te smo sa rezervnim aparatom taj rizik sveli na najmanju moguću meru.

• Koliko zaposlenih obrađuje uzorak jednog pacijenta?

- Sve zavisi od količine uzoraka, koji dolaze na obrade u razmaku od 24 sata. U jednoj smeni boravi od 10 do 20 zaposlenih, a 40 do 50 radnika može da uradi oko 2.000 analiza u roku jednog dana. Procesi rada u samoj laboratoriji su prilično odvojeni. Jedan deo je zavođenje uzoraka, drugi deo je priprema uzoraka za PCR testiranje, treća ekipa radi na pripremanju master miksa, i onda četvrta ekipa radi na PCR-u, na završnom delu te analize. Imamo i petu ekipu, koja očitava rezultate, i šestu, koja kači rezultate na portal da bi bili vidljivi. Procesi rada su odvojeni da ne bi došlo do kontaminacije i da bi se efikasnost procesa ispitivanja dovela na maksimalnu meru da u toku jednog dana možemo da primimo i obradimo tu količinu uzoraka.

• Da li se virus kovid 19 češće izoluje iz brisa grla ili nosa?

- U našem slučaju 90 odsto takvih ispitivanja radi se i bris iz grla i bris iz nosa od jednog pacijenta. Brisevi se stavljaju se u jednu ampulu. Ako virus postoji u grlu ili nosu, jako je mala verovatnoća da ne bude pronađen. Šta to znači, za svaki bris postoje dva štapića, jedan se stavi u grlo a drugi u jednu i drugi nozdrvu. Siguran sam da su svi zdravstveni radnici do sada dovoljno obučeni da na pravi i kvalitetan način uzimaju briseve, tako da ako virus postoji u grlu ili nosu, mala je verovatnoća da bude promašen nalaz.

• Da li vam se desilo da izolujete korona virus na telefonu, nekoj fascikli, drugom nekom predmetu? Da li je bilo takvih zahteva?

- Ne. Moram odmah da vam  kažem da je nemoguće da sa nekih drugih površina dođete do virusa u našoj laboratoriji, jer se neprestano primenjuju mere zaštite. Ovde sve miriše na hlor, sve je dezinfikovano, koristimo velike količine alkohola i hlora za dezinfekciju prostora. Na dnevnom nivou se potroši 30 litara alkohola i 100 litara hlora. Svaka prostorija je opremljena recirkulatorima vazduha, tako da je vazduh ovde sterilan. S obzirom na te mere, smatram da je veća verovatnoća da se zarazite negde napolju, u parku, u zatvorenom prostoru ako ne nosite masku, nego u samoj laboratoriji. Po standardno operativnim procedurama nošenje opreme je obavezno i zbog svih mera koje u ovakvoj laboratoriji moraju da se preduzmu, mogućnost zaraze u njoj je svedena na minimum.  Zaštitna oprema nakon izalaska se odmah skida i ide u infektivni otpad, a zaposleni je oblače u predprostoru ove prostorije, da se ne bi desilo da se od spolja unese virus i dođe do kontaminacije.

• Da li se zaposleni redovno testiraju na korona virus?

- Svaki zaposleni je dužan da se testira čim oseti simptome. Inače, svi zaposleni se testiraju ovde kod nas na minimum 7 dana, a kada imamo više analiza i na 5. Moramo da budemo sigurni da ovde nema zaraženih. Hvala Bogu do sada nismo imali situaciju da je došlo do zaražavanja analitičara u samoj laboratoriji, što je jako važno, kako da ne dođe do prenošenja virusa, tako i da sami timovi ne bi ispadali iz funkcionisanja. A, ljudi nemamo neograničen broj, tako da moramo da budemo veoma pažljivi. Radnici po izlasku iz laboratorije, takođe, veoma, vode računa gde se kreću, i preduzimaju sve mere predostrožnosti.

• Engleska ima u planu da uvede takozvane instant testove, rezultati bi se dobijali u roku od sat vremena, a koristili bi se i za potrebe fudbalskih utakmica. Postoji li mogućnost da se oni u bliskoj budućnosti rade i kod nas?

- Tehnologija je uznapredovala, pojavljuju se novi aparati zbog svega ovoga. U normalnim okolnostima nije uopšte bilo potrebno da PCR test bude toliko brz. U normalnim okolnostima ta analiya traje 2, do 2,5 sata. Naravno, ako stigne 1.000 uzoraka odjednom poslednji uzorak koji se uzima neće biti za 2,5 sata. Ali, na tržištu se pojavljuju novi aparati i, naravno, da će i naša država da uđe u nabavku takvih aparata sa kojima ćemo uveć u roku od pola sata imati gotovu analizu.

- Kada je o fudbalerima reč, direkcija je sa Fudbalskim savezom Srbije sklopila dogovor da periodično, na 3 nedelje, kontroliše zdravstveno stanje igrača. Inače, velika je razlika u odgovoru koji daju brzi serološki testovi i PCR test. Jedino PCR test daje informacije o tome da li je neko infektivan ili ne. Sa serološkim testom ne možete sa sigurniošću da utvrdite da li je trenutno osoba infektivna ili ne, a u ovom trenutku je to važno. Jer, ako neko u grlu ili nosu nosi virus, on će se na osnovu PCR testa i videti, a ta osoba će biti izolovana od ostalih učesnika, nebitno da li je u pitanju sport ili neka druga aktivnost.

• Koliko ste proizvođača testova promenili do sada, i koji je test najbolji?

- Što se Batajnice tiče, mi smo od starta koristili "san šur" testove. To su testovi kineskog proizvođača. Kompanija "san šur" zajedno sa kineskom državom donirala je Srbiji u martu mesecu te testove, i kada smo krenuli u martu da radimo krenuli smo sa njima. Pogledali smo protokol, krenuli da radimo, dobili smo jako dobre rezultate i što se tiče same preciznosti, ne postavlja se pitanje, kao ni oko same brzine ispitivanja. Mogli smo na osnovu tih testova mnogo veći broj analiza da uradimo u toku jednog dana.

- I dobro je što smo dobili veću količinu tih testova, zato su njih mogli da koriste i Institut "Torlak" i neke druge institucije. Kasnije smo i ušli u njihovu nabavku.  Sada trenutko njih imamo dovoljno za nekoliko narednih meseci. Naravno, bilo je i drugih testova iz donacija, u nekim periodima smo morali da koristimo i druge, pa smo morali da standardizujemo aparaturu. To je procedura koja traje 1, 2 dana, da se taj postupak završi i da budemo sigurni u validnost rezultata, a ne da nekoga proglasimo lažno pozitivinim ili lažno negativnim.

• Koliko ima takvih rezultata, i zašto se dešava da je neko danas negativan a sutra pozitivan ili obratno?

- Mogu da kažem iz mog ličnog primera, a preležao sam koronu pre mesec i po dana, da sam  bio školski primer. Dobio sam temperaturu, testirao se i bio pozitivan. Međutim, ima dosta ljudi koji imaju sve simptome, izgubili su miris i ukus, a nisu pozitivni na PCR-u. Nije moje da tumačim taj deo, ali lekari sa kojima smo stalno u komunikaciji, tumače tu pojavu da se možda virus spustio na pluća i da možda nije prisutan u nazofaringelnom delu, odakle se uzima bris. Iz tog razloga postoji mogućnost da se daje lažno negativan rezultata. Inače, što se tiče PCR metode to je napouzdaniji način ispitivanja a on se koristi i u forenzici, tako da ako se pravilno uzme bris i uradi taj deo pripremne radnje kako treba, teško da aparat neće da vidi virus. Sa te strane, ni analiza ne može da se odradi do kraja ako nije pravilno uzet bris. Inače, uspešnost PCR testa je 90 odsto.

• Struka kaže da na jesen može doći do udara gripa i korone. Kako se vi spremate za jesen, imate li dovoljno testova, opreme?

- Mi smo dobili dovoljnu količinu testova, što je najvažnije, i imamo ih za narednih nekoliko meseci. Nadamo se da će nabavke testova i u narednom periodu da se odvijaju nesmetano, tako da u tom delu ne očekujemo nikakav problem. Imamo i dovoljno ljudstva. Naravno, ljudi su veoma umorni, jer rade bez pauze, bez odmora zadnjih nekoliko meseci. Trudimo se u ovom periodu, kada god imamo manje uzoraka u toku dana, da ih odmaramo da bi sačuvali njihovu snagu za naredni period. Iskreno, ja ne očekujem neki spektakularno veći talas tokom jeseni. Vidimo svi da su se ljudi prilično disciplinovali, da svi nose maske u zatvorenom prostoru, da su konačno shvatili svu opasnost ovog virusa, tako da ne očekujem da će doći do novog, tako značajnog pika kao što se dešavalo u prethodnom periodu.

- U svakom slučaju, mi ćemo mi biti sasvim spremni da odgovorimo svim tim izazovima. Imamo dovoljnu količinu testova, imamo dovoljnu količinu ljudi, a nakon formiranja Radne grupe koja će se baviti laboratorijama na nivou Vlade i Ministarstva zdravlja, obezbediće se dodatna oprema za laboratorije. Neki aparati prosto nisu programirani da rade toliko analiza. Mi smo uradili 120.000, za jedan aparat to je normalno za njegov ceo radni vek, a ovo je urađeno za nekoliko meseci. U normalnim okolnostima ne radi se toliki broj analiza, i ovo je, zaista, vanredna situacija ali nismo imali kud. U toku je nabavka novih aparata, zanavljanja opreme, tako da ne očekujemo tokom jeseni da nećemo imati dovoljan kapacitet opreme.

- Želim da kažem da će uz pomoć Vlade i dobre koordinacije ministarstva zdravlja i poljoprivrede, i drugih ministarstava, dodatni broj laboratorija uključen u sistem ispitivanja. Imaćemo uskoro oformljene laboratorije u Užicu, Kruševcu,  Kosovskoj Mitrovici, u Zaječaru, takođe. Ideja je da svaki rejon Srbije bude pokriven sa jednom operativnom laboratorijom, kako ne bi dolazilo do kašnjenja, i transporta rezultata iz Kosovske Mitrovice 200 kilometara dalje. Sa novim brojem laboratorija brže će stizati rezultati. Sa njihovim otvaranjem, imaćemo oko 15 laboratoriji. U Vojvodini će ih biti 6 a ostatak u ostalim delovima Srbije.

• Premijerka Ana Brnabić je na konferenciji tokom prethodne nedelje rekla da će kolege iz Kosovske Mitrovice doći na obuku kod vas.

- Mi smo stupili u kontakt sa njima. Oni će boraviti i raditi kod nas, a onda će delegacija odavde boraviti u Kosovskoj Mitrovici, dok se ne postavi ceo sistem. Očekujemo da bi za 10 do 15 dana ta laboratorija mogla da počne da radi. Nije potrebno da te laboratorije imaju kapacitete kao mi, dovoljno je da mogu da rade 200 uzoraka dnevno. Ako u svim tim novootvorenim mogu da rade taj broj, onda to znači da bi se u njima radilo 1.000 do 1.500 uzoraka dnevno.

• To znači da više ne bi trebalo da nam se dešava da dolazi do zagušenja u obradi uzoraka i dugog čekanja na rezultate testova?

- Sa novim laboratorijama je taj problem već otklonjen. Sada već ni u jednoj laboratoriji nema kašnjenja duže od 24 sata. Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dobro kontroliše opterećenost laboratorija, i daje najavu svakoj laboratoriji dan pre koliko će uzoraka imati narednog dana, tako da laboratorije uvek mogu da se pripreme na taj broj ispitivanja. Sada nemamo zagušenja jer imamo  dovoljan broj testova i opreme, aparata, institucija. Takođe, preko "Batuta" se taj sistem kontroliše, pa ne može da se desi kao na početku, a to je razmljivo jer nas je sve ovo zadesilo, da jedna laboratorija dobije broj uzoraka koji premašuje njen dnevni kapacitet. Tako da, sada, kada god je neki rejon u Srbiji preopterećen, tu su Batajnica i Institut "Torlak", koji uzimaju taj višak iz drugih laboratorija. I ti uzorci se, takođe, urade u roku od 24 sata.

• Vaš posao je da nadgledate i ostale laboratorije koje su u sastavu Ministarstva poljoprivrede.

- Direkcija je organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, i pre svega se bavi bezbednošću hrane. Naravno mi smo morali da uradimo rekonstrukciju određenog prostora i da uposlimo određeni stručan kadar da bismo mogli da radimo analizu uzoraka na koronu. Direkcija je koordinator veterinarskih laboratorija u sistemu Ministarstva poljoprivrede, a sve ostale pripadaju Ministarstvu zdravlja.

• Pomenuli ste već da se Direkcija, pre svega, bavi kontrolom hrane. Imate li sada vremena i za to? 

- Svi naši kapaciteti trenutno su usmereni na korona virus, pa su sve ostale aktivnosti svedene na minimum. Međutim, ukoliko bi se ukazala potreba da se rade i druge analize, za koje smo, takođe, akreditovani, i na to smo uvek spremni.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)