Ovo je priča o ljudskosti: Dekiju je stao skuter na Tvrđavi, a onda mu se obratio nepoznati mladić

Novosađanina je prodavac suvenira odvezao do pumpe i sam platio gorivo

U moru ružnih i tužih priča, nabujalih negativnim emocijama i energijama, iz Novog Sada dolazi jedna o ljudskosti i ljudskoj dobroti koje, čini se, ima sve manje.

Preporučujemo

Ovu priču o dobrim ljudima podelio je jedan Novosađanin na svom Fejsbuk profilu, a mi vam u celosti prenosimo njegove dogodovštine nakon što mu je skuter ostao bez goriva.

- Danas, predveče, bio sam nekim poslom u Petrovaradinu, a pri povratku, nešto pre kapije (ulazak u gradić), stao mi je skuter! Razlog: nema benzina. Prihvatio sam tu činjenicu stoički i počeo da ga guram. Računao sam da mi je pumpa, - bivša pečurka u Maksima Gorkog najbliža, i da ću za sat vremena sporog, gurajućeg hoda, doći do cilja. Temperatura vazduha je verovatno bila iznad 30 stepeni. Ubrzo, u blizini picerije Mačak, a preko puta mini marketa, obratio mi se jedan momak: "Je l' se pokvario ili nema čorbe?". "Nema čorbe " - rekoh.

On kao iz puške dobaci: "Nemojte gurati, odbaciću vas do pumpe". Nisam bio siguran da misli ozbiljno, te sam odgovorio: "Ma, nema problema, odguraću ga. Ionako nemam ni flašu ni balon za gorivo". Momak je bio odlučan da pomogne i poručio mi je da sačekam. Ušao je u market i kupio balon vode! Došao je do mene, otvorio ga i preporučio da popijem koliko želim, verujući da sam na vrućini, gurajući motor - dehidrirao, a potom smo prosuli ostatak. Bio sam iznenađen ovolikom pažnjom i empatijom, ali smo ubrzo seli u njegova kola i krenuli po gorivo. U automobilu smo se zvanično i upoznali. On je Gugi, radi na Tvrđavi, pored sata, prodaje suvenire.

"Vi ste stariji, sigurno ste čuli za mog oca. On je gradska legenda", reče. "Moguće, rođen sam ovde, znam mnoge legende" uzvratio sam. "Jeste čuli za Džafera, njegov kiosk, na Limanu?". "Pa ko od starijih Novosađana ne zna za čuvenog Džafera iz Fruškogorske?", rekoh.

U povratku, u kolima, želeo sam da mu platim balon sa vodom i njegovo gorivo. Nije hteo ni da čuje za to. Ostavio sam novac na tabli ispred sebe, a on je poručio da će ga pocepati ukoliko ga ne vratim u novčanik.

"Ovo je sitnica i to činim zato što želim da vam pomognem, molim vas uzmite svoj novac".

"Meni je to tako normalno"

Kada smo se vratili u gradić, do motora, Edis - Gugi je potpuno preuzeo inicijativu i sipao gorivo (što nije lako iz balona, u rezervoar mog motora). Oduševljen njegovim kompletnim ponašanjem, rekao sam: "Gugi, ovako nešto se retko doživljava. Mnogi ljudi su postali neosetljivi na druge, na tuđe probleme. Baš si mi ulepšao dan svojim nesebičnim (a neočekivanim) postupcima! Veliko hvala". On je na to reagovao: "Meni je to tako normalno". Još je sačekao da vidi hoću li upaliti motor, a potom smo svirnuli jedan drugom i krenuli svako na svoju stranu. On na Tvrđavu, kod sata, a ja na Štrand!

Verujem da dobrih ljudi koji hrane dobrog vuka u sebi, ima puno, a pojave se s vremena na vreme - tiho, nenametljivo, baš kada treba - napisao je Deki priču koja vraća veru u dobrotu i nesebičnu pomoć.

(Telegraf.rs)