''Ovde 600 godina nije zvono zazvonilo": Reči koje su potresle igumaniju na posedu Jelene Anžujske
Ponovo se čuju zvona iz novosagrađene crkve manastira Svetog Velikomučenika Georgija u Brnjaku
U Ibarskom Kolašinu, na severnoj strani planine Mokra Gora, na samom rubu KiM, na posedu srednjovekovne srpske kraljice Jelene Anžujske, ponovo se čuju zvona iz novosagrađene crkve manastira Svetog Velikomučenika Georgija u Brnjaku.
Preporučujemo
Jedinstvena crkva na padinama Zlatibora: Samo ovde možete videti sobrašice – trpeze za celo selo
Obnovio ga je knez Miloš za pokoj majčine duše: Manastir koji je čuvao mošti Stefana Prvovenčanog
U skladan kompleks, sa crkvom, skromnim konakom koji još nije opremljen za potrebe sestrinstva i trpezarijom u izgradnji, zahvaljujući ktitoru Radivoju Dobriću iz Zubinog Potoka, a uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju, mnogih institucija i naroda tog kraja, pre mesec dana smestilo se sestrinstvo od 16 monahinja, prenosi Kosovo onlajn.
Crkva je podignuta nadomak ostataka crkve iz 16. veka, za koju se pretpostavlja da je bila posvećena Svetom Ðorđu i seoska je slava.
Igumanija manastira je mati Stefanida (Glavčić), prethodno igumanija manastira Sv Prohora Pčinjskog, gde je sa sestrinstvom provela 25 godina monaškog života.
Govoreći o prvom dolasku u Brnjak, ona kaže da su je reči jednog čoveka duboko potresle.
- Prokomentarisala sam kako je crkva mala, a on je rekao ''Napravićemo mi veću crkvu''. Ja kažem, pa ovi krajevi su napušteni, nema tu mnogo naroda, ne znam ni da li će neko dolaziti u crkvu, a on kaže ''Kako neće da dolazi narod, ovde 600 godina nije zvono zazvonilo" - ispričala je igumanija.
Ona ističe da je Brnjak znamenit po mnogo čemu i da se tek sada upoznaje sa istorijom Ibarskog Kolašina, koja zadire duboko prošlost u doba Nemanjića, Uroša Prvog i njegove žene, kraljice Jelene Anžujske.
Žena Stefana Uroša Prvog, majka srpskih svetih kraljeva Dragutina i Milutina, baka svetog kralja Stefana Dečanskog i prabaka cara Dušana, Jelena Anžujska, došla je u Srbiju u proleće 1250. godine, a prema predanju, suprug je dočekao mirisom jorgovana, zasađenim dolinom Ibra, da je podsećaju na francusku provansu.
Svojevremeno jedna od najprosvećenijih ličnosti, govorila je nekoliko jezika, bila velika ktitorka i dobrotvorka. Zamonašila se 1280. godine u crkvi Svetog Nikole u Skadru, preminula 1314. u Brnjaku, a sahranjena u svojoj zadužbini Bogorodičinoj crkvi u Gradcu. Prva srpska kraljica i jedina žena rimokatolkinja koja je kanonizovana za pravoslavnu sveticu. Supruga je nadživela gotovo četiri decenije, koje je provela u svojim dvorima u Brnjaku.
Igumanija naglašava da je Jelena Anžujska jedinstvena ličnost u srpskoj istoriji i da je malo istorijskih podataka koji govore o tome.
U Brnjaku je osnovala školu za siromašne devojke, gde ih je obrazovala, učila vezu, manirima i uz miraz udavala za plemiće.
(Telegraf.rs)