Milovan je sačuvao ledenice grada u zamrzivaču: Kao da su nas bombardovali teniskim lopticama s neba
- Sve sam ih skupio i stavio u zamrzivač da pokažem nevernim Tomama - kaže Milovan
Grad u Ivanjici nije ništa neobično, jer svake godine deo maline oberu domaćini, a deo elementarne nepogode. Nevreme koje je protutnjalo pre dva dana kroz planinska sela, iza sebe je ostavilo pustoš, a Milovan Marković iz sela Katići za svojih 67 godina nije upamtio, kako kaže, ovakav kijamet. Da se ne bi zaboravile bele ledenice koje su padale sa neba, sačuvao ih je u sopstvenom zamrzivaču.
- Morao sam da sačuvam ledenice grada u svom zamrzivaču, jer ljudi koji ovde ne žive nisu mi verovali kolike veličine je bio grad. Kao da su nas ledenim teniskim lopticama bombardovali sa neba. Sve sam ih skupio i stavio u zamrzivač da pokažem nevernim Tomama. Uvek nam kažu da se mi seljaci samo se nešto žalimo, a ovo je sad i dokaz šta nas sve snalazi u ovim fabrikama pod otvorenim nebom - rekao je Milovan za RINU.
Jak, krupan grad potrajao je oko dvadeset minuta. Od siline nevremena na kućama su pokidani crepovi i skinut je malter.
- Šljive koje su bile spremne za berbu preko deset tona obrao je grad, sada neću imati ni dve tone za ovu godinu, to je kraj - kazao je Milovan.
I njegovog suseda, Ivana Markovića, zatekla je ista sudbina. Prolom oblaka stigao ga je u malinjaku, a pred njegovim očima nestao je rod za ovu godinu, od kog je očekivao pristojnu zaradu.
- Kada je oblak naišao gledali smo samo da sačuvamo živu glavu, uspeli smo da se sakrijemo, ali maline koje gajim na šest ari su kompletno uništene - kaže Ivan.
Ovdašnji voćari još uvek procenjuju kolika je šteta, a najviše se plaše da je grad uništio i lastare za sledeću godinu.
- Radiš čitavu godinu, ulažeš, zalivaš i paziš i onda gledaš kako ti za deset minuta sve ode u nepovrat. To je sudbina nas seljaka - zaključio je Ivan.
(Telegraf.rs/ RINA)