Srbija će razmatrati uvođenje karantina za građane iz nekih zemalja

Najnovije informacije o epidemiji kovida 19 u našoj državi

Na današnjoj konferenciji za medije povodom najnovijih podataka o korona virusu u Srbiji, dr Darija Kisić Tepavčević je, između ostalog, prokomentarisala da li Krizni štab razmatra da predloži uvođenje nekih mera za građane drugih zemalja, budući da zasad svako može nesmetano da uđe u zemlju.

Preporučujemo

- Da, razmatraćemo i to jer razmena ljudi iz različitih zemalja, kao i međunarodni saobraćaj predstavljaju pretnju. Pričamo, razmatramo i diskutujemo i gledamo koji su to najbolji obrasci reagovanja - rekla je kratko Kisić Tepavčević na redovnoj konferenciji Kriznog štaba za suzbijanje epidemije korona virusa u Srbiji u odgovoru na pitanje da li se razmatra opcija karantina s obzirom na dinamiku širenja virusa.

O pacijentima na respiratoru

Dr Kisić Tepavčević rekla je da je to dinamična kategorija i da može da znači da je određeni broj ljudi i umro, a ne da se oporavio.

- To pokazuje da doktori koji rade u Kovid bolnicama paze i ne žure da stavljaju prerano pacijente na respirator, jer prerano stavljanje može da bude loše. Ovo samo pokazuje da imate manje životno ugroženih pacijenata - rekao je dr Mijomir Pelemiš.

S obzirom da je broj pacijenata na respiratoru u poslednjih nekoliko dana opao, dr Pelemiš je rekao da je tako nešto nezahvalno komentarisati jer ima bolesnika koji na drugačiji način primaju kiseonik.

O inicijativi

Infektolog Mijomir Pelemiš pozvao je danas kolege lekare koji su potpisali inicijativu za smenu Križnog štava i koji kritikuju rad aktuelnog sastava tog štaba da se zajedno bore protiv zajedničkog neprijatelja virusa Covid-19, a ne da se bave politikom.

- Pozivam sve njih koji imaju neku novu ideju. Ja čujem da oni govore o merama koje mi već sprovodimo da se pridržavamo - rekao je Pelemiš i naglasio da im je potrebna pomoć, a da su građani postali savesniji kada je reč o poštovanju mera.

Na novinarsko pitanje šta on misli o inicijativi o smeni Kriznog štaba i da li smatra da potpisnici peticije imaju valjane argumente Pelemiš kaže da on uvažava sve svoje kolege koji su potpisnici i da ih ljudski moli da im pomognu, te da će prihvatiti njihove sugestije i svaki dobar predlog u borbi za dobrobit zdravlja svih građana Srbije.

- Naš prevashodni zadatak je zdravlje građana Srbije i mi se za to i borimo - naglasio je on.

On je pozvao svoje, kako je kazao, uvažene kolege da se bore protiv zajedničkog neprijatelja, a ne da se bave politikom.

- Politika mene ne zanima, ono što me zanima je zdravlje građjana i tu prihvatam svaki predlog u interesu zdravlja naših građana - zaključio je Pelemiš.

Zamenik direktora "Batut" Darija Kisić Tepavčević odgovarajući na isto pitanje rekla je da jedino ujedinjeni protiv epidemije svi zajednički pobeđujemo.

O promeni strategije

- Strategija se svodi na jedno te isto, na mere koje stalno ponavljamo, ona može da bude obavezujuća, preporučena, ali se svodi na jedno te isto. U suštini u čitavom svetu se  sve strateške mere vrte oko preventivnih mera. Ne mogu da prihvatim da je ijedan zakon ili odluka iznad naše želje da ostanemo zdravi - rekla je Kisić Tepavčević u odgovoru na pitanje da li se razmatra promena strategije.

Kakva je klinička slika pacijenata

- Bilo je i onih koji nisu imali nikakve prateće bolesti, ali su se jedva oporavili - kazao je on.

- Sada imamo oko 30 odsto težih bolesnika nego što je to bilo u prvom delu epidemije. Većina mladih ljudi se mnogo kretala i družila u zatvorenom prostoru, okupljala se i bili su blizu, a samim tim su imali šansu da razmene veću količinu virsa. I mladi mogu da se razbole kao stariji, svakako da je neko ko ima hronične bolesti i godine jeste u većem riziku, ali i mladi su takođe u riziku - objasnio je on.

Dr Pelemiš je rekao da i bolesnici koji nisu priključeni na respiratore primaju kiseonik i da nisu tačni navodi da je bolest sada blaža, već naprotiv.

Kako se prati trend novoobolelih i ko se hospitalizuje

- Mi znamo kakve promene u krvi i na plućima virus daje, ako pacijent ima te karakteristike on se prima i leči se, a test se čeka. Nijednom bolesniku neće naškoditi to što čeka test - rekao je on.

Kako je dr Pelemiš ponovio najvažnija je klinička slika i da se na osnovu toga odlučuje da li će se pacijent lečiti u bolnici ili kod kuće, nevezano za to kakvi su rezultati testa.

- Svi bismo hteli istog trenutka objedinjene rezultate. Ali svaki zavod zna kompletnu epidemiološku situaciju na svojoj teritoriji i sve se odluke donose na nivou lokalnih Kriznih štabova - objasnila je doktorka.

- Uzorkovanje se vrši u svim kovid ambulantama, a neki imaju i više od jedne ambulante, dakle više od 200 ustanova. Sve one dobijaju informacije o pozitivnosti testova koje su poslali laboratorije i podaci se objavljuju na taj dan. Kojom brzinom će da se objavljuje zavisi i od osoba koje unose te podatke. Mi objavljujemo rezultate u 15 časova i to su oni objedinjeni iz svih punktova koji vrše uzorkovanje - kazala je Kisić Tepavčević na pitanje na koji način se prati trend novozaraženih s obzirom da rezultati testova nekada kasne i po nekoliko dana.

Kada je reč o kliničkoj slici, dr Pelemiš je rekao da je da i ovaj virus, kao i svi ostali napada sve ostale organe.

O stopi smrtnosti

- Fizička distanca jeste nešto što omogućava i sprečava prenošenje virusa, ali moramo da preduzmemo sve mere i da peremo ruke i da nosimo masku, bez obzira koliko to izgledalo banalno, a mi se osećali zdravo - podvukla je doktorka.

Kako je kazala, nema podataka da je došlo do izmene virusa, već da je suština da bez obzira na veliki broj nepoznanica znamo kako možemo da sprečimo da se inficiramo.

- Sada imamo situaciju da imamo veći broj laboratorijski potvrđenih slučajeva i da se hospitalizuju osobe zbog težine kliničke slike. U bolnicama su osobe sa srednje teškom i teškom pneumonijom, za razliku od prvog pika gde su bili hospotalizovani čak i oni bez simptoma. Zato se stiče utisak da su sada teže forme bolesti, jesu one koji su u bolnici, ali sada je veći broj inficiranih osoba, kako kod nas tako i u Evropi i u svetu, tako da se stopa mortaliteta i letaliteta održava u onom nivou u kakvom je bila od početka epidemije - kazala je Kisić Tepavčević.

Kada je u pitanju smrtnost, dr Kisić Tepavčević rekla je da se održava na istom nivou od početka epidemije.

O mestima u bolnicama u Beogradu

- Bilo je pre nekoliko dana sa smeštajem bolesnika u Beogradu, ali sada je situacija stabilizovana i sada ne moramo da bolesnike upućujemo u unutrašnjost, naprotiv. Bolesnike iz unutrašnjosti upućujemo u Beograd - rekao je dr Pelemiš.

- Značajna žarišta su i u Kragujevcu, Novom Sadu, Šapcu i Kraljevu, intenzivno se prati epidemiolška situacija u cilju suzbijanja i kontrole epidemije - rekla je ona.

Dr Kisić Tepavčević rekla je da je zaraženo 690 zdravstvenih radnika, a da je oko 70 hospitalizovano. I pored toga imamo mesta za blagi optimizam - kazala je ona i dodala da je Beograd i dalje najveće žarište.

(Telegraf.rs)