Vojnik iz Vranja spasao čoveka koji je dobio epi napad: Pao ispred banke, otvarao mu usta kašičicom

Ljudi se komešali, jedan glas iz mase ga je ohrabrio

Desetar Marjan Stanimirović (36), pripadnik 47. mehanizovanog bataljona 4. brigade Kopnene vojske u Vranju, nedavno je u redu ispred banke spasio život Vranjancu, koji je usled epi napada počeo da se guši.

Preporučujemo

Sve se desilo 8. jula, negde posle 15 h, dok je Marjan sa suprugom čekao u redu ispred filijale Rajfazen banke u Vranju.

- Oko sat i po smo čekali u redu ispred banke, kada sam primetio da je iza nas pao čovek, udarivši glavom o ivicu zgrade banke. Čovek je počeo da se trese, a meni je istog trena bilo jasno da je reč o epileptičnom napadu. Takođe, prilikom pada, povredio je i glavu, i počeo je da krvari. Odmah sam prišao do njega i pokušao da mu otvorim usta, izvučem jezik iz dušnika i sprečim gušenje.

Vilica mu je bila veoma stegnuta, pa sam od ljudi počeo da tražim neki čvrsti predmet, kako bih mu otvorio usta i izvukao jezik - priča Marjan.

Potom je radnik obezbeđenja banke doneo kašičicu za kafu, kojom je desetar Marjan Stanimirović uspeo da otvori vilicu čoveka koji je ležao na asfaltu, a uz to i krvario od posledica udara.

Dok je pokušavao da pomogne, ljudi su se komešali i davali savete, ali ga je jedan glas hrabrio. Bila je to vojni sluzbenik Mirjana Stošić, medicinski tehničar u 4. brigadi.

- Video sam kako mu lice već menja boju i da čovek gubi znake života, ali Mirjanine reči upućene ljudima u redu, da me ne ometaju i puste, jer, kako je rekla, znam šta radim, bile su podrška i ohrabrenje u pravom trenutku. Kada sam uz pomoć kašičice uspeo da čoveku izvučem jezik, on je počeo opet da diše i da se vraća u život, da tako kažem. Vratio mu se i puls. Tada mi je laknulo i shvatio sam da sam upravo primenio sve ono što su nas učili na obuci u vojsci - kaže skromno Marjan.

Ubrzo je stigla i hitna pomoć, koja prevezla povređenog čoveka na dalje lečenje u ZC Vranje.

Ekipa hitne pomoći je konstatovala da se radi o njihovom pacijentu, koji je i ranije imalo slične napade, kao i to da bez pomoći desetara Marjana Stanimirovića, verovatno ne bi preživelo epileptični napad.

Marjan o ovome nije pričao u vojsci, ali kako se dobar glas daleko čuje, ni ovo u Vranju nije moglo da prođe neprimetno. Njegovim gestom su bili oduševljeni ostali vojnici, kolege, starešine, kao i brigadni general Slobodan Stopa, komandant 4. brigade i general-potpukovnik Milosav Simović, komandant Kopnene vojske.

Divan osećaj pomoći nekom

Za sada, Marjan još uvek nije upoznao čoveka kome je spasio život. Raspitivao se kako je i saznao da je dobro, kao i da se zove Saša i da je po zanimanju pekar.

- Smatram da bi svako postupio kao ja, eto imao sam priliku da pokažem na delu ono što su nas učili u vojsci. Osećaj je divan, kada nekome pomognete, a još kad mu ukažete pomoć u smislu da mu spasite život.

Nisam ranije bio u sličnoj situaciji, osim što sam jednom iz Pčinje izvukao prijatelja koji je počeo da se davi - opet skromno dodaje Marjan.

On je u 47. mehanizovanom bataljonu puškomitraljezac, oženjen je i otac trogodišnje devojčice

Takođe, član je i FK “Nebeski anđeli” koji postoji u okviru 4. brigade u Vranju, a formiran je u znak sećanja na poginule pripadnike ove jedinice.

Inače, 4. brigada ima veliki ugled i poverenje kod građana na jugu Srbije, što su pokazala brojna istraživanja, ali i korektni potezi kako samih građana, tako i ljudi iz javnog života u ovom delu zemlje. To je naročito primetno i u multietničkim sredinama na ovom području.

Takav ugled građen je decenijama unazad, a vojnici i starešine iz ove jedinice bili su uvek uz svoj narod, kako u kriznim i teškim situacijama, tako i kad je, kako se u vojsci kaže, stanje bilo redovno.

(S. T.)